Pšenicom gotovo i da ne trgujemo

Uz to, kako prenosi Radio-televizija Srbije (RTS), Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica.

Sa gotovo 700.000 hektara ove godine požnjeveno je 3,43 miliona tona pšenice. To što je rod bio rekordan, ostalo je u senci priče o ceni, kojom proizvođači nisu bili zadovoljni ni u žetvi, a ni danas, prenosi Nova Ekonomija. 

Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.

„Pored 700.000 tona roda iz 2021. koje smo preneli u 2022/2023. i nemogućnosti izvoza zbog zabrane i izvoza u režimu kvota koji je teško bio primenjiv, imali smo tendenciju očekivanja proizvođača i vlasnika robe da će cena pšenice tokom prethodne godine rapidno rasti, te su se mnogi odlučili da robu čuvaju“, kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“:

U ovom trenutku teško je predvideti šta će se dešavati na tržištu. Ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu.

Prema njenim rečima, momenti da se pšenica proda po ceni od 32 do 40 dinara završili su se u februaru i zato smo ovu tržišnu godinu započeli sa istorijskim zalihama pšenice od preko milion tona.

Čak i da nismo imali na zalihama tako velike količine hlebnog zrna, jasno je da bi nam za izvoz ostala polovina ovogodišnjeg roda.

„Tržište pšenice je tokom čitave prošle nedelje bilo dosta mirno, uz slabu tražnju i ponudu. Berzanski ugovor za pšenicu zaključen je na cenovnom nivou od 20 dinara za kilogram, što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodnu nedelju, cena je bila viša za 3,63 odsto“, navode na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

„Ove količine donose probleme sa skladištenjem, sada je žetva kukuruza u toku i žetva soje privodi se kraju, imamo krcata skladišta. Ukoliko proizvođači budu rešili da i kukuruz čuvaju moraće da krene u izvoz pšenica ili nešto drugo, jer nemamo robu gde da smestimo. Mi smo 1. jula imali na raspolaganju 2,5 miliona tona pšenice za izvoz. Zbog nezadovoljavajućih cena ponuda je mala i prodaja ide jako sporo“, objašnjava Savović.

Na regionalnom tržištu proizvođači žita iz Srbije se suočavaju sa konkurencijom, u okolnim zemljama pšenica je jeftinija. Sa druge strane u Evropskoj uniji neke njene članice ne žele jeftino žito iz Ukrajine, u želji da zaštite domaće farmere.

Kako je ranije prenela Nova ekonomija, situacija u Evropskoj uniji je takva da su neke zemlje poput Mađarske, Slovačke i Poljske zauzele stav da ne žele da uvoze žito iz Ukrajine i pored odluka Evropske komisije kojima je taj uvoz dozvoljen.

Vlast u Poljskoj ne želi ukrajinsko žito i ostale poljoprivredne proizvode jer smatra da će oni obiriti cenu domaćih, a slična mišljenja, od strane poljoprivrednika stižu i iz Bugarske.