Milijarde na papiru: Jesmo li zaboravili čekove ili ih je inflacija „oživela“?

Međugodišnja inflacija (mesec ove u odnosu na isti mesec prošle godine) je i u decembru, i u novembru 2022. bila 15,1 procenat, u januaru 2023. godine 15,8 odsto, februaru 16,1 odsto, martu 16,2 procenta, da bi u aprilu usporila na 15,1 odsto, maju 14,8 odsto, junu 13,7 odsto, julu 12,5 odsto i avgustu na 11,5 odsto.

Dok cene rastu, potrošnja građana – pada, što potvrđuje i zvanična statistika.

Naime, zbog rasta cena trgovine beleže veću vrednost prometa, ali kada se isključi efekat rasta cena, potrošnja se ipak – smanjuje.

Čekovi, putem kojih trgovci kreditiraju građane omogućavajući im plaćanje „na odloženo“ i dalje se koriste.

Limit po čeku već više od decenije je 5.000 dinara, a trgovinski lanci prehrambenih proizvoda uglavnom omogućavaju „poček“ na maksimum tri do četiri meseca.

Međutim, trgovine koje prodaju belu tehniku, nameštaj, svoju robu naplaćuju na rate koje se „protegnu“ i na 12 meseci.

Šta kažu trgovci

„Nije zabeleženo povećano korišćenje čekova u periodu od avgusta 2022. do kraja avgusta 2023. godine. Čekovi kao odloženo sredstvo plaćanja imaju stabilan kontinuitet i kupci ih koriste u gotovo istom procentu poslednjih nekoliko godina“, navode za portal N1 u jednom velikom trgovinskom lancu.

Kako ističu, iako je plaćanje računa platnim karticama u porastu iz godine u godinu, i dalje je dominantan trend plaćanja robe – gotovinom.

Slično kažu i trgovci koji prodaju robu veće vrednosti.

„Kao da nema inflacije – nameštaj se kupuje, a plaća se na sve načine. Ko ima kreditne kartice – deli na rate, ko ima čekove – može da plati na 12 jednakih rata bez uvećavanja cene. Ali, pazari se i za keš“, kažu u jednoj od prodavnica domaćeg proizvođača nameštaja.

Više od tri miliona čekova

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da smo za prvih šest meseci ove godine „ispisali“ ukupno 3.266.538 komada čekova, u vrednosti od čak 15,41 milijardu dinara. To je, u proseku, 4.717 dinara po čeku.

U istom periodu prošle godine, međutim, ispisali smo 2,95 miliona čekova, u vrednosti od 13,9 milijardi dinara.

Međutim, ove pokazatelje ne možemo da posmatramo izvdvojeno od inflacije koja je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period 2022. godine, bila 15,3 odsto.

Koliko je čekova, od pomenutih 3,2 miliona komada u ovoj godini iskorišćeno za plaćanje „na odloženo“ – nepoznanica je. Jer, „rizik kreditiranja“ u ovom slučaju snose trgovci, a ne banke.

Ne sme na odloženo – a ipak sme

Zakon o čeku propisuje da je ček naplativ „po viđenju“ – dakle na datum koji je napisan na čeku i osam dana nakon toga, odnosno 15 dana kasnije ako je ček izdat u drugom gradu.

Ček, po zakonu, ne vredi kao sredstvo odloženog plaćanja, ali se u Srbiji masovno koristi upravo za to.

Narodna banka Srbije još ranije je ukazivala da se, kada se kod odloženog plaćanja na čeku kao datum izdavanja navode neki budući dani, radi zapravo o finansijskoj pogodbi trgovca u smislu člana 47. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se dogovara datum (izdavanja) naplate, odnosno rate.

Centralna banka je, takođe, ukazala da je u poslednjih pet godina, do 2023, broj realizovanih čekova pao za 21,4 odsto – u periodu od 2018. do 2022 – sa 7,9 miliona komada na 6,2 miliona čekova.