Društvo

Budžet 2024: Pada naplata PDV-a, a država računa na još veći prihod

Pixabay/Ilustracija

Pixabay/Ilustracija

Iako je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) u ovoj godini znatno manja od prvobitno planirane, što je i Fiskalni savet ocenio „zabrinjavajućim“, pa je rebalansom budžeta smanjen očekivan iznos prihoda od ovog poreza, novi budžet za 2024, prema predlogu zakona koji je već pred poslanicima – opet računa sa značajnim rastom prihoda od PDV, za čak 84,3 milijarde dinara.  

Budžet za 2024. godinu računa na rast svih poreskih prihoda – osim poreza na dobit preduzeća, gde se očekuje osam milijardi dinara manje. Osim na veću naplatu poreza na potrošnju – PDV – država računa i na veći priliv u državnu kasu od – akciza.

Od akciza se iduće godine očekuje naplata ukupno 395 milijardi dinara.

Prethodni budžet, za ovu 2023. godinu, računao je sa 362 milijarde dinara.

To znači da država očekuje značajniji rast prihoda od akciza i to za 33 milijarde dinara, što je nešto više od devet odsto.

Rastu i očekivanja od naplate PDV, iako je – podsetimo, država zbog manje naplate tokom ove godine već smanjivala „očekivanja“.

PDV: Dole-gore

Još je Fiskalni savet u septembru ukazao da naplata PDV ne ide po planu i da je rebalansom budžeta za 2023. godinu smanjen prvobitni iznos prihoda budžeta iz naplate ovog poreza na potrošnju.

Fiskalni savet je, naime, ukazao da je pad naplate PDV zabrinjavajući „jer može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave“.

„Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina“, upozorio je Fiskalni savet u septembru ove godine analizirajući rebalans tekućeg budžeta.

Tim rebalansom za 2023. stavka naplate PDV je umanjena za 41,3 milijarde dinara. A, sada se, za 2024. godinu, planira naplata ovog poreza u iznosu većem za 84,3 milijarde u odnosu na iznos iz rebalansa – ukupno 908 milijardi dinara. Ovaj iznos veći je i u odnosu na prvobitno postavljeni cilj za ovu godinu, i to za 43 milijarde dinara.

Preciznije – država je planirala naplatu PDV u ovog godini od 865 milijardi dinara, pa je kroz rebalans budžeta ovaj plan smanjila na 823,7 milijardi dinara, da bi za sledeću, 2024. godinu, isplanirala naplatu ovog poreza u iznosu od 908 milijardi dinara.

Plaćaćemo više na kamate

Na otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja budžetom za 2024. godinu predviđeno je 183.571.577.000 dinara.

Od tog iznosa na otplatu domaćih kamata ide 52,5 milijardi dinara, na strane kamate čak 109,7 milijardi dinara, dok na otplatu kamata po garancijama odlazi 7,8 milijardi dinara javnog novca i prateće troškove zaduživanja još 13,57 miljardi dinara.

Ovi iznosi tokom protekle godine bili su znatno niži, pa je tako za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja u 2023. bilo opredeljeno  148,76 milijardi dinara. To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.

Najveći rast, za 29,7 milijardi dinara, beleži se kod otplate stranih kamata – sa iznosa od 79,93 milijarde dinara u 2023. na 109,7 milijardi dinara u 2024. godini.

Subvencije poljoprivredi: Uvećane, pa smanjene

Kada je reč o subvencijama, iz budžeta za 2024. godinu je zanimljiv podatak da je za poljoprivredu planirano manje nego ove godine.

Tačnije, prvobitno je budžetom za 2023. planirano 68,7 milijardi dinara. Potom je rebalansom budžeta ovaj iznos značajno uvećan, na čak 100,8 milijardi dinara, da bi se za iduću godinu ponovo smanjile, ali ovaj put na iznos od 88 milijardi dinara.

Ukupne subvencije tokom iduće godine predviđene su u ukupnom iznosu od 184,56 milijardi dinara, što je manje od za ovu godinu rebalansom predviđenih 226 milijardi dinara, ali manje i od onih utvrđenih prvobitnim budžetom za 2023. od  192,9 milijardi dinara.

Subvencije u oblasti nauke rastu sa tri milijarde dinara na 3,6 milijardi dinara.

Značajno se smanjuju subvencije u oblasti energetike – sa ovogodišnjie 23,4 milijarde dinara na 9,1 milijardu dinara.

Subvencije u oblasti zaštite životne sredine idu sa 4,5 na 4,4 milijardi dinara,  a subvencije za vazdušni saobraćaj sa 725 miliona dinara na 605 miliona dinara.

Rastu subvencije u privredi sa 24,8 milijardi dinara na 26,4 milijarde dinara.

Subvencije u oblasti kulture rastu sa 1,8 milijardi dinara na  2,2 milijarde dinara, dok se pod stavkom „ostale subvencije“ predviđa gotovo upola manji iznos – 4,4 milijarde dinara umesto ovogodišnje 8,4 milijarde dinara.

Slično je i sa subvencijama za turizam koje sa 2,1 milijarde dinara idu na 1,3 milijarde dinara.

Smanjuju se subvencije za železnički saobraćaj sa 25 milijardi dinara na 24,6 milijardi dinara.

Značajno je i smanjenje subvencija za drumski saobraćaj – sa 31,5 milijardi dinara na 19,8 milijardi dinara. Međutim, ovde je važno istaći da su prvobitno planirane subvencije u oblasti drumskog saobraćaja bile značajno manje – na nivou od 19,7 milijardi dinara.

Na ovaj značajan rast subvencija u ovoj oblasti, kroz usvojeni rebalans, takođe je ukazao Fiskalni savet navodeći da je „ostao nerazjašnjen i rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto – s nepunih 20 milijardi dinara na gotovo 32 milijarde dinara“.

Novim budžetom za iduću godinu, ovaj iznos se ponovo planira na nižem nivou.