Širenje kapaciteta: Pripremni radovi na izgradnji Vetroparka „Kostolac” i Solarne elektrane „Petka” (VIDEO)

Priključenje Vetroparka „Kostolac” na mrežu u prvom kvartalu 2025. godine

Kada je u pitanju Vetropark „Kostolac”, trenutno se vrše pripremni radovi na dvadeset lokacija, što podrazumeva iskope temeljnih jama za vetrogeneratore. Takođe, u toku je intenzivna izrada tehničke dokumentacije za izradu temelja i platformi.

„Vetropark ’Kostolac’ je pilot projekat Elektroprivrede Srbije kapaciteta 66 megavata iz snage vetra. To je dovoljno za snabdevanje oko trideset hiljada domaćinstava zelenom energijom. Planirana godišnja proizvodnja je 184 miliona kilovat-časova godišnje. Prostiraće se na četiri lokacije. To su odlagalište Petka, Drmno, Ćirikovac i Klenovnik. Govorimo o iscrpljenim površinskim kopovima i odlagalištima termoelektrana i samih kopova”, rekao je Stefan Obradović, ukovodilac ključnih investicionih projekata.

Vetropark će činiti 20 vetroturbina, snage po 3,3 megavata.

„Projekat se finansira iz kredita KfW banke i u saglasnosti je sa strateškim ciljevima Republike Srbije u pogledu povećanja udela obnovljivih izvora energija u ukupnom energetskom bilansu”, naveo je Obradović.

Vrednost kredita je 80 miliona evra.

Ugovor za pružanje konsultanstkih usluga na projektu je potpisan sa konzrocijumom „Fichtner GmbH & Co” i „Energoprojekt Entel AD”. Ugovor za isporuku vetrogeneratora, stubova, trafostanice i razvodnog postrojenja potpisan je sa konzorcijumom „Siemens Gamsesa Renewable Energy A/S” Danska i „Siemens Gamesa Renewable Energy” Beograd. Vrednost ugovora je 103, 7 miliona evra.

U decembru 2020. godine sa konzorcijumom „Ekstra Auto Transport” Vrbas i CIP Beograd potpisan je ugovor za izgradnju internih saobraćajnica i priključaka na državne puteve, u vrednosti od 3,2 miliona evra.

„Radovi na internim saobraćajnicama su završeni, dok se očekuju prethodne aktivnosti za početak realizacije priključaka na državne puteve”, rekao je Obradović.

Isporuka glavne opreme očekuje se u prvom kvartalu, a završetak projekta očekuje se u poslednjem kvartalu 2024. godine. Prvo priključenje na mrežu očekuje se u prvom kvartalu 2025. godine

Visina vetrogeneratora iznosiće 179m. Stub na čijoj je kruni vetrogenerator biće visok 117m, a dužina elise iznosiće 62m.

„Elektroprivreda Srbija je morala pre početka realizacije projekta da uradi studije o pticama,  slepim miševima i posebnim vrstama koje su deo ovog staništa i ispunjene su posebne norme i u tom pogledu, kako bi se zadovoljili svi uslovi”, istakao je Obradović.

Solarna elektrana „Petka” ⎯ prvo fotonaponsko postrojenje u Kostolcu

U narednim danima trebalo bi da počnu pripremni radovi za izgradnju prvog fotonaponskog postrojenja u EPS-ovom ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac” ⎯ SE „Petka”.

O ovom projektu govorio je Goran Bura, zamenik rukovodioca ovog projekta.

Solarna elektrana gradiće se na spoljašnjem odlagalištu Površinskog kopa „Ćirikovac”, zemljištu nastalom nastalo rekultivacijom rudarskog iskopa.

Na prostoru veličine 11,6 hektara biće postavljeno 18 720 solarnih panela. Paneli će se sklopiti u fotonaponsko polje i sastojaće se od 32 modula, koji će se postaviti u dva reda. Kako je objasnio Goran Bura, prvobitno je planirano da aktivna površina iznosi 15 hektara, ali je u međuvremenu povećana efikasnost panela, a aktivna površina smanjena.

Životni vek panela je 25 godina, a na njegovu efikasnost, kako kaže Bura, utiče to koliko prašine ima na njima, kao i visina temperature. Nakon 25 godina menjaju se samo paneli, čime se elektrana revitalizuje.

Solarna elektrana imaće ukupno 98 invertora, od kojih će 97 imati snagu od 100 kW, a jedan od 50 kW. Takođe, biće izgrađeno 10 trafostanica i razvodno postrojenje odakle će se jednim kablom povezivati sa postojećom trafostanicom Požarevac 1.

Instalisana snaga SE biće 9,75 megavata, a planirana godišnja proizvodnja 15,6 gigavat-časova. Očekuje se da će biti na mreži krajem 2024. godine.

Projekat se finansira sredstvima EPS-a, a planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara. Proračunato je da je period povrata uloženih sredstava 12 godina.

Povećanje kapaciteta za proizvodnju zelene energije imaće značajnu ulogu u zaštiti životne sredine.