Istraživanje: Građani Srbije bi na referendumu izglasali članstvo u EU

Protiv članstva u EU glasalo bi, prema rezultatima istraživanja, 30 odsto punoletnih građana, dok bi 10 odsto bilo uzdržano, što je, kako se navodi, niži procenat u odnosu na prethodni talas istraživanja, ali opet veći u odnosu na 2020. godinu. Procenat neodlučnih je u ovom talasu, s druge strane, najviši u odnosu na sve prethodne talase (15 odsto).

Blizu polovine ispitanika (48 odsto) smatra da Srbija ne bi trebalo da odustane od članstva u EU, i to kako se navodi, misle u značajno većoj meri muškarci, dok 33 odsto smatra suprotno, a 19 odsto o tome nema stav, među kojima je više žena.

Na skali od 1 do 5, gde je prosečna ocena 3, beleži se prosečna ocena odnosa između Srbije i EU od strane građana koja iznosi 2,79, što, kako navode iz Instituta za evropske poslove, predstavlja blagi pad u odnosu na mart 2022. godine, kada je iznosila 2,85.

Od građana Srbije, njih 44 odsto je ocenilo odnose između Srbije i EU ocenom 3. Iz Instituta za evropske posle napominju da više građana daje negativne ocene (32 odsto je dalo ocenu 1 ili 2) u poređenju s onima koji su izrazili pozitivno mišljenje (18 odsto), dok sedam odsto nije izrazilo stav o ovom pitanju.

Stariji sugrađani (60+) češće negativno ocenjuju ovaj odnos u poređenju s drugim starosnim grupama. Sa druge strane, mladi (18-29) su dali višu prosečnu ocenu u odnosu na ukupan uzorak.

Članstvo Srbije u EU podržava 46 odsto ispitanika, i njih, kako se navodi, u značajno većoj meri od ostalih čine ispitanici uzrasta 45-59 godina, 37 odsto ima suprotan stav, dok 17 odsto njih nije umelo da se o ovome izjasni.

U ovom istraživačkom talasu, zabeležena je najviša vrednost procenta ispitanika koji ne podržavaju, najniža vrednost procenta ispitanika koji podržavaju članstvo Srbije u EU, kao i najveći procenat onih koji ne znaju da odgovore na pitanje, ističu iz Instituta za evropske poslove.

Da Srbija ima koristi od saradnje sa Evropskoj unijom smatra 3/5 ispitanika (muškarci značajno više u odnosu na žene i stanovnici gradskih naselja u odnosu na vangradske), nasuprot 23 odsto onih koji od ove saradnje ne vide korist, uz 17 odsto onih koji nisu znali da odgovore na ovo pitanje, među kojima preovlađuju žene.

Gotovo polovina isptianika u ovom talasu smatra sebe dobro informisanim o pitanjima u vezi sa Evropskom unijom (44 odsto), 33 odsto smatra da o tome nema dovoljno informacija, uz 23 odsto onih koji o tome nisu izneli stav. Muškarci sebe smatraju u značajno većoj meri bolje informisanim u odnosu na žene. Stanovnici glavnog grada u većoj meri smatraju da imaju dovoljno informacija o EU u odnosu na građane Zapadne Srbije sa Šumadijom, kao i ispitanici uzrasta 45-59 u odnosu na one starije od 60 godina.

Od vlade Srbije najviše se očekuje da građane informiše o Evropskoj uniji (25 odsto) i odmah zatim od medija (23 odsto), dok od same Evropske unije informacije očekuje 14 odsto ispitanika. Nevladine organizacije kao izvor informacija navodi 10 odsto anektiranih građana (blagi pad u odnosu na prethodni talas), dok od parlamenta 12 odsto njih.

Institut za evropske poslove sproveo je istraživanje u saradnji sa Smart Plus Research istraživačkom kućom, u periodu od 11. do 29. maja 2023.

Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, metodom CAWI, kvantitativnim istraživanjem putem WEB panela.