Ko je odgovoran za to što je Srbija evropsko žarište lažnih vesti i kako se mediji u našoj zemlji bore sa tim?

Koliko se ovom stramputicom hodi u Srbiji, govori činjenica da se naša zemlja, prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM), našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije.

Iako ima više tipova dezinformacija, kao što su fabrikacija, manipulacija, parodija ili propaganda, u svakom od ovih oblika leži opasnost dovođenja u sumnju novinarskog legitimiteta, ali i manjak vere u institucije, nauku i generalno struku.

To dalje za posledicu može imati fatalne ishode, posebno ako se radi o važnim temama kao što su medicinske preporuke ili informacije na osnovu kojih se donose bitne životne ili političke odluke.

Iz tog razloga, borba protiv lažnih vesti u svetu u kom su nove digitalne platforme stvorile uslove da komunikacija sa publikom brže i intenzivnije teče, predstavlja zahtevan poduhvat jednako koliko i otklon od istih.

Kako za Danas pojašnjava izvršna urednica Istinomera Milijana Rogač, borba protiv lažnih vesti u Srbiji nije laka i predstavlja odgovornost za svaku redakciju posebno, a ključne vodilje za validnost su pozitivni odgovori na pitanja – da li poštuju svoju profesiju, publiku, kodeks i u krajnjoj liniji zakone.

„Lažne vesti su zapravo samo jedan od načina za manipulisanje javnošću. I to sve ređi. U medijima mnogo više ima manipulisanja činjenicama i pristrasnih tekstova, a na mrežama digitalno manipulisanih snimaka, odnosno fotografija. Naše iskutvo govori da je sve manje strogo tačnih ili potpuno netačnih objava. U javnosti je mnogo više tananijih manipulacija, spina i efikasnih propagandnih tehnika“, predočava naša sagovornica.

S obzirom na to da se Istinomer bavi analiziranjem manipulacija u javnosti, u medijima i na društvenim mrežama, ali i evaluacijom izjava političkih aktera, Rogač sugeriše da iskustvo i baza ocena koju poseduju govori da većina medija učestvuje u širenju dezinformacija svakodnevno, i to na različite načine.

„Načini su raznovrsni – od prenošenja manipulativnih izjava političkih aktera, bez konteksta i dodatnih informacija, do objavljivanja digitalno menjanih snimaka i fotografija sa društvenih mreža“, ističe Danasova sagovornica.

Kao osnovni alat da se izbegne širenje ili plasiranje lažnih vesti, urednica Istinomera vidi zdravu dozu skeptičnosti, nakon koje treba da sledi provera pre objavljivanja sadržaja.

„Za građenje imuniteta na manipulacije – bilo da su to lažne vesti, deep fake sadržaji, pristrasni izveštaji, propagandni tekstovi uvijeni u vesti – neophodna je pre svega uvek zdrava doza sumnje. Treba imati u vidu više izvora, proveriti šta o konkretnoj temi kažu različiti mediji. A za proveru vizuelnog sadržaja mogu da pomognu neke jednostavne alatke – poput obrnute Google pretrage slika ili Tineye. Naravno, ovo su sve osnovne preporuke za čitaoce, koji verujem često nemaju vremena ili energije da sami kopaju informacije i proveravaju vesti. Za mnoge teme mogu da se oslone na redakcije koje se bave proverom činjenica“, napominje Rogač.

Sagovornica Danasa smatra da je odgovornost za manipulacije u javnosti na onima koji učestvuju u kreiranju i širenju dezinformacija – od autora, do urednika, izdavača, tehnoloških platformi – ali i svima koji učestvuju u zagađivanju informacionog ekosistema.

Više informacija pročitajte OVDE.