Ekonomija
Naredne godine čak 1,5 milijarda evra ide samo na otplatu kamata na javni dug
Foto: Envato elements/ilustracija
Javni dug Srbije, kako se predviđa budžetom za 2024. godinu biće smanjen u odnosu na BDP na 51,7 odsto, sa 53,3 odsto sa koliko se očekuje da ćemo završiti ovu godinu.
Ovo naravno ne znači da će se dug države smanjiti u apsolutnom iznosu, već samo da će njegov rast biti manji od rasta BDP-a, piše Danas.
Od 2020. godine odnos javnog duga i BDP-a se smanjuje, sa 57,8 odsto te godine. Međutim, kako se navodi u oceni predloga budžeta koju je dao Fiskalni savet, to se dešavalo u skoro svim zemljama Evrope, a razlog je zajednički – inflacija.
Naime, zahvaljujući visokoj inflaciji, ukupno u 2021. i 2022. godini u Srbiji je ona iznosila 16 odsto, a u ovoj godini će biti oko 13 odsto, nominalni BDP je beležio izuzetno visok rast. S obzirom da se iznos javnog duga deli sa nominalnim BDP-om, jasno je da se količnik smanjivao.
U te dve godine, 2021. i 2022, udeo javnog duga u BDP-u u Srbiji je smanjen za 2,2 procentna poena. Zaduženost EU merena na ovaj način smanjena je u proseku za osam procentnih poena. Najveće smanjenje zaduženosti desilo se u zemljama koje su imale i najviši javni dug. U Grčkoj je na primer, javni dug u odnosu na BDP smanjen za čak 35 procentnih poena u ovom periodu.
Prosek smanjenja javnog duga prema BDP-u u zemljama Centralne i Istočne Evrope iznosio je 4,3 odsto. Iako Srbija ima veći javni dug prema BDP-u od proseka zemalja CIE, a dvostruko manje je smanjena zaduženost, Fiskalni savet zaključuje da je bilo prostora da se zaduženost Srbije znatno više smanji u prethodnom periodu. Takođe, oni ocenjuju i da je deficit za 2024. od 2,2 odsto BDP-a, iako manji nego ovogodišnjih 2,8 odsto BDP-a, mogao dodatno biti smanjen kako bi se brže oborila inflacija.
I mada sa trenutnim nivoom zaduženosti Srbija spada u evropsku sredinu, po ceni koju plaća za taj dug nalazi se pri vrhu.
Više pročitajte na LINKU.
Povezane vesti
