Mladi umetnik Stanimirović- Iz Požarevca u Njujork (VIDEO)

Kako kaže, od malena je hteo da postane glumac i da se bavi glumom, a  onda je u srednjoj školi  shvatio da je kreativnije i mnogo više slobode ima u tome da bude neko ko gleda, a ne neko ko je gledan.

“Tada sam shvatio da mi je to mnogo zanimljivije i da mogu mnogo više da kažem  i mnogo više ispričam. Pritom, išao sam na mnogo tih kastinga i nigde nisam bio izabran i onda sam odlučio da pravim svoje filmove u kojima ću sebe da stavljam kao glumca, tako da biće toga nadam se jednog dana, biće neka uloga za mene, srediću to preko veze.” (smeh)

Koristeći dostupne resurse, Stanimirović je shvatio da kultura igra važnu ulogu u formiranju stavova i vrednosti mladih osoba, imati pozitivne uticaje na socijalizaciju, formiranje ličnosti pojedinca i društvenu afirmaciju mladih. I ništa ga nije moglo zaustaviti na tom putu.

Tokom osnovne i srednje, išao je najpre u školu glume Nenada Nenadovića i tražio nešto slično za film i onda krenuo na film making school, festivala “SLobodna zona” i na radionicu dokumentarnog filma u Prizrenu na DOK-u festu, te pisao  “Kvadrat”, školu za režiju.

“Osim želje, imao sam puno sreće da me roditelji jako podržavaju u tome i da su mi pomogli i da su me vozili non stop za Beograd i nazad. Dali su mi i tu energetsku i moralnu podršku, a i tehničku.”

Stanimirović kaže da prosvetni radnici podržavaju talentovanu decu, ukoliko su škola i grad u mogućnosti da pruže uslove za razvoj određenih medija i određenih talenata. Smatra da to nije u potpunosti tako, jer Gradu “fali štošta što u nekim većim gradovima postoji, nažalost.”

“Ali ta inicijalna podrška odnosno ta otvorenost za istraživanje mislim da je jako važna i na prvom mestu, pogotovo za mlade jer negde ta struja vlada da treba birati sigurne poslove i treba upisivati fakultete koji vas kreiraju u neke profile u kojima sigurno ima nekog novca. Ne razumem kako je to sigurno , ništa nije sigurno, ko zna šta će biti za 10 godina. Ionako živimo gde ništa nije sigurno. Tako da mislim da treba istraživati maksimalno i izabrati ono što volite da radite, jer ionako neće biti para.”

 “Bambilend” je njegov poslednji igrani film. Za “Bambilend” kaže da mu je najupešniji film, najviše je proputovao. Produkcijski malo složeniji u odnosu na one prethodne srednjoškolske radove.

“To je film posvećen Bambilendu, jer živeo sam i odrastao na tom Bambilendu i provodio vreme u njemu i pre i posle zatvaranja. I onda osim toga što je vizuelno, mislim estetski jako inspirativan, vezuje se za njega mnogo priča i mnogo značenja i mnogo motiva i onda sad jednostavno osećao da moram da snimim nešto tu i onda je nastao taj scenario za igrani film u kome je Bambilend zapravo  lik na neki način.”

Bambilend je na negde oko  80 festivala po celom svetu i dosta je dobro prošao u Americi. Dobro je prošao i u Srbiji i regionu gde god je bio, dobio je bar neku nagradu. Premijera je Bambilenda bila je u čuvenom  bioskopu “Anthology film Arhives” kog su osnovali veliki filmski autori.

“Posebna činjenica za mene je da na primer samo tri nedelje nakon što je bila projekcija Bambilenda u Njujorku u tom bioskopu je bila organizovana retrospektiva filmova Dušana Makavejeva.”

Stanimirović smatra da ima puno talentovanih mladih koji žele da se bave različitim interesantnim stvarima koje su vezane za umetnost ili nešto za šta se misli da je neprofitabilno, a zapravo može da bude potpuno suprotno, “ako ste dobri u tome, ako se trudite i ako prosto  imate ambicije”.

Znamo da kultura nije samo važan aspekt za provođenje slobodnog vremena mladih, a kreativnost nije samo dati talenat, već sposobnost koju se može i treba obučavati i poboljšavati. Učenje umetnosti i kulture u školi i tokom celog života ima veliki uticaj na podsticanje kreativnosti, a kao što reče naš mladi umetnik “otvorenost za istraživanje je jako važna i na prvom mestu, pogotovo za mlade. Treba istraživati maksimalno i izabrati ono što volite da radite.”