Filmski kritičar Goran Jovanović: Od rubrike u lokalnom mediju do Kongresne biblioteke u Vašingtonu

Kako kaže Goran Jovanović, Oktobarska nagrada mu je značajna zato što dolazi iz sredine u kojoj je ponikao i napravio prve kritičarske korake.

„Ja sam 2021. godine obeležio 30 godina profesionalnog kritičarskog rada. To znači da sam 1991. godine krenuo sa prvim tekstovima u lokalnom listu ’Reč naroda’, gde sam imao svoju rubriku ’Filmski kutak’, koja je trajala čak 10 godina. Jako je bitno, za ovu moju priču, ali i generalno, da, kad se čovek poduhvati nečega, bude siguran u to što radi, i onda će doći i kontinuitet i kvalitet. Možete vi da budete kvalitetni ad hoc na trenutke, ali, ako nemate kontinuitet, onda prosto nećete ostaviti većeg traga u toj branši”, navodi Jovanović.

Ljubav prema filmu gaji još od malih nogu. Radi filmova ponekad je bežao i iz škole, što sada ne bi preporučio.

„Kad je čovek na neki način ostvario svoju misiju, baveći se onim što voli, kada je društveno i kulturološki osvešćen, a neko ima korist od tog njegovog rada, onda nije strašno ako radi neke svoje ljubavi prekršite neka pravila čak i u detinjstvu. Naravno, to nije bilo redovno, nego ponekad. Kad je bio samo jedan termin, jednostavno sam morao da ostavim sve druge obaveze i da budem u toj čaroliji sedme umetnosti, odnosno u mraku bioskopske dvorane i da propratim nešto što mi je bilo jako važno u tom trenutku”, navodi Jovanović.

Goran Jovanović autor je mnogih knjiga filmskih eseja, koje su imale dobar odjek čak i u svetu. Kako ističe, na svom opusu je radio dugo i strpljivo.

„Čovek kroz vreme mora da stiče i samopouzdanje, da saznaje stvari, da prati dešavanja u svetskim kinematografijama, da bude precizan što se tiče podataka, filmografija, autora, da prati kontinuitet i samih stvaralaca. Uz te neke elementarne stvari koje se tiču podataka iz istorije sedme umetnosti, onda dolazi do građenja stila što se tiče filmske kritike i onda dolazite i do neke sfere uticaja, do toga da vas neko uvaži, prenese vaše mišljenje i tako dođete do naroda i do ljudi koji su dobri u samoj branši”, navodi Jovanović.

Pored Oktobarske nagrade, Goran Jovanović je tokom svoje karijere dobio i mnoge druge nagrade i priznanja. Godine 2016. dobio je nagradu „Tori Janković”, koju dodeljuje Kragujevački festival antiratnog, akademskog i angažovanog filma (KRAF). Nagrada nosi naziv po srpskom reditelju Branimiru Toriju Jankoviću, koji je stvarao sedamdesetih godina prošlog veka. Ova nagrada tiče se decentralizacije filmske umetnosti u Srbiji.

„Beograd ili veći centri ’usisaju’, možda prirodno, neki broj ljudi sa Fakulteta dramskih umetnosti, one koje se bave književnošću i studiraju takvu vrstu fakulteta, i oni su na domaku medija. Meni je bilo mnogo teže. Zato ta nagrada postoji da bi afirmisala ljude koji se u unutrašnjosti, odnosno u manjim sredinama, takođe trude da se ta vatra sedme umetnosti održi i koji svojim angažovanjem ukazuju na neki kvalitet, na neke iskorake, trendove u svetskoj kinematografiji itd.”, kaže Jovanović.

Godine 2002, Jovanović je dobio Povelju kulture Grada Požarevca, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica. Povelju je dobio povodom knjige „Zlatna dekada: Britanski film devedesetih”, u izdanju Boom93. Ova knjiga je druga u serijalu njegovih knjiga koja je posvećena filmskoj umetnosti. Kako navodi, britanska kinematografija bila je jedna od najznačajnijih kinematografija devedesetih godina. „Zlatna dekada: Britanski film devedesetih” dospela je do Kongresne biblioteke u Vašingtonu, i to na srpskom jeziku.

Filmski festivali

Goran Jovanović idejni je tvorac Festivala muzičkog filma (Femufa), koji je pokrenut 2012. godine. Kako kaže, njegova želja bila je da i Požarevac bude prepoznatljiv po nekom filmskom festivalu. Na ovom festivalu radi zajedno sa Bojanom Gačevićem, glavnim urednikom Centra za kulturu.

„Prošle godine bilo je 11, a ove godine biće 12. izdanje. Imali smo čitav niz gostiju, promocija, stručnih ljudi, autora tih dokumentaraca koji su dolazili. Što se tiče njihovog utiska, uvek smo imali vetar u leđa. Uvek smo pravili večeri tako da imaju određeni koncept. Uvek smo afirmisali i neke stvari koje su možda u zapećku”, rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, dešavalo se da ponekad izostane podrška Ministarstva kulture, koja je bila gotovo redovna.

Bio je zamišljen kao letnji festival, a projekcije su se održavale na platou ispred Centra za kulturu. Jovanović navodi kako je bilo momenata kada je za određene projekcije bio ispunjen ne samo plato već i ceo travnjak u Sunčanom parku. Ipak, bilo je i momenata kada je došlo samo par posvećenika.

Kada je u pitanju selekcija filmova na ovim festivalima, Jovanović kaže da su pomalo uskraćeni zbog tehničkih razloga.

„Ako je film na DCP-ju, teško da možemo da ga prikažemo u tom obliku napolju. Da je letnja pozornica, pa da ta letnja pozornica ima svoju filmsku kabinu gde bi se spakovala oprema, kao što je na velikim letnjim festivalima u Herceg Novom, Nišu itd., koji imaju otvorenu letnju pozornicu, onda bi to bilo drugačije i bogatije. Uglavnom se svodimo na filmove koji mogu da budu na DVD-ju, MP4 itd.”, navodi Jovanović.

Ipak, kako ističe. na festivalu ima i naslova koji nisu prošli čak ni bioskopsku distribuciju, ali prođe selekciju, te na neki način postane ekskluziva za publiku na festivalu.

„Možda ćemo u jednoj budućnoj situaciji imati veću ponudu. Za sada sarađujemo sa nekim kućama koje imaju te muzičke filmove na lageru ili u ponudi. Uglavnom, retko kada se desilo da je publika nezadovoljna izborom itd.”, rekao je Jovanović.

Ovaj filmski kritičar posebno naglašava da su dokumentarci danas u svetu vrlo popularni.

„Čini se da kao da se narod, što se tiče nekih geostrateških, političkiih stvari, uželeo nečeg izvornog, nečeg zaista životnog, što dokumentarci u principu pružaju”, smatra Jovanović.

Od 9. do 11. oktobra u Centru za kulturu Požarevac održan je Festival evropskog filma, na kome je prikazano sedam filmova. Od onih koji su na njega ostavili najveći utisak Goran Jovanović izdvaja hrvatski film „Murina” i rumunski film „Mikado”.

„Ostali naslovi kreću se u smislu nekog festivalskog proseka. Obično su to filmovi koji su pobedili i učestvovali na festivalima autorskog filma. Nisu nešto komercijalni, ali je to dobar iskorak da se upoznate sa ostvarenjima nekih kinematografija koje uopšte ne možete da vidite na redovnom repertoaru”, kaže Jovanović.

Ipak, kako navodi, Festivalu je možda falila malo probranija selekcija i selektorska ruka od samog organizatora, predstavnika koji ovde zastupaju Evropsku uniju.

Koji filmovi su obeležili 2023. godinu?

Među filmovima strane produkcije Goran Jovanović izdvaja film Martina Skorsezea „Ubistva pod cvetnim mesecom”, kao i film „Openhajmer”, za koji kaže da je dobar na svim poljima. Ipak, u razgovoru za Boom 93 rekao je i da je reditelj Kristofer Nolan, po njegovom mišljenju, imao i bolje filmove.

„O ’Barbi’ ne bih da se izjašnjavam, ali cenim izuzetan komercijalni uspeh i dosetku rediteljke Grete Gervig da se na drugačiji način pozabavi tim fenomenom i na neki način pokaže zrelost pri tumačenju fenomena Barbi lutke, koja praktično prerasta u mladu devojku, odnosno u ženu”, navodi Jovanović.

Jovanović ističe da mu je smetala euforija oko ova dva filma i fenomen „Barbihajmer”, što se, kako kaže, na kraju pokazalo vrlo praktično i pragmatično što se tiče uspeha na blagajnama.

Kada je u pitanju film domaće produkcije, Jovanović bi izdvojio „Čuvare formule”.

„Gledao sam gro srpske produkcije onoga što se do sada pojavilo, i mislim da je ipak taj film, zahvaljujući i fokusu koji je imao u insotranstvu, na Festivalu u Lokarnu i zahvaljujući nekim nagradama, šteta je što taj film nisu odabrali za nešto što bi nas predstavljalo u trci za Oskara. Ali, kako da kažem, veoma je kontraverzno i iz godine u godinu se menja način kako ljudi dolaze do izbora tog filma, koji su ljudi u komisiji”, navodi Jovanović.

Goran Jovanović mišljenja je da smo kao kinematografija daleko od toga da dobijemo nominaciju. Kinematografija od koje ima šta da se nauči po njegovom mišljenju jeste rumunska kinematografija koja je ostvarila uspehe u Kanu 2007. godine, kada je pobedio Kristijan Munđu, i na Berlinskom festivalu, gde ima preko tri pobede.

„Mislim da bismo od rumunskog filma, u smislu angažovanja, u smislu osvešćenosti, u smislu detektovanja određenih problema u društvu, mnogo morali da naučimo, pa bi nas onda malo i svet drugačije gledao i uzimao za ozbiljno što se tiče filma”, smatra Jovanović.

Upravo je sledeća Jovanovićeva knjiga posvećena rumunskom filmu. Očekuje njeno objavljivanje krajem ove ili početkom sledeće godine.

„Knjiga je kod izdavača sa kojim je u principu sve dogovoreno. Nadam se da neće biti nekih neprijatnih iznenađenja. Izdavač bi trebalo da bude Niški kulturni centar, a knjiga se zove ’Rumunski filmski trijumf’. U izdavačkom planu je za ovu godinu”, zaključuje Jovanović.

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.