Izborne nepravilnosti: Kako ih prepoznati i kome prijaviti?

Najčešće pominjane nepravilnosti su, kako navodi RSE: vođenje paralelnih evidencija unutar i oko biračkih mesta, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače i kupovina glasova, piše N1.

Vođenje paralelnih evidencija – Paralelne evidencije podrazumevaju paralelne biračke spiskove koje koriste neovlašćena lica za kontrolu glasanja, navodi RSE. Tako stranke kontrolišu ko je i za koga glasao.

Kupovina glasova, kako navodi CRTA, može biti direktna – kada se biračima nudi novac ili druga vrsta nadoknade za glas na izborima, ili indirektna – kada političke stranke i koalicije organizuju besplatne lekarske preglede, izlete, dele humanitarnu pomoć.

Pritisci na birače mogu biti, navodi CRTA, pretnje gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem kako bi glasali za određenu listu, prisustvovali stranačkom mitingu, dali donaciju stranci…

Zloupotreba javne funkcije (funkcionerska kampanja) – ako javni funkcioneri, pred izbore, zasluge za projekte koji se finansiraju novcem građana pripisuju svojim političkim strankama ili na drugi način pozivaju građane da glasaju za određenog kandidata ili listu.

Zloupotreba javnih resursa – ako javni funkcioneri koriste službene automobile javnih institucija da bi se dovezli na neki skup svoje stranke, ako posećuju stranačke događaje u toku radnog vremena kada ne bi trebalo da rade za partijske, nego za javne interese, ako angažuju zaposlene u institucijama ili javnim preduzećima kojim rukovode da u radno vreme raznose stranačke promotivne materijale i rade druge poslove za stranku ili koriste svojinu državnih ustanova i javnih preduzeća za potrebe partija.

Govor mržnje – tokom izborne kampanje ne bi smelo da poziva na diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema bilo kom čoveku ili grupi ljudi, uz bilo kakvo obrazloženje, a posebno ne na osnovu ličnih svojstava kao što su: rasa, nacionalna ili etnička pripadnost, veroispovest, jezik, pol, rod, seksualna orijentacija, društvena klasa i poreklo…

CRTA na svom sajtu poziva građane da na mejl [email protected] ili na broj 063/591-585 prijave nepravilnosti u izbornom procesu.

Prijave se mogu podneti i RIK, Agenciji za sprečavanje korupcije, MUP…

U Vodiču za zaštitu izbornog prava, koji je objavio CeSID, navodi se da je izborno pravo „opšte, jednako i neposredno“.

„Ostvaruje se tajnim glasanjem. Niko ne može znati za koga ste glasali, niti ima pravo da vas o tome pita ili da od vas traži da glasate javno. Ove principe vam garantuju zakoni, a štite nadležni organi koji sprovode i kontrolišu izborni proces“, dodaje se.

Na podnošenje prigovora u izbornom procesu, navodi se, pravo imaju birači, kao i kandidati i podnosioci izbornih lista.

CeSID osnove za prigovore grupiše u tri kategorije – nepravilnosti u vezi sa glasanjem, zloupotreba javnih resursa i neregularnosti u finansiranju kampanje, kao i krivična dela.

U nepravilnosti u vezi sa glasanjem, između ostalog, spadaju – prisustvo propagandnog matrijala na biračkom mestu ili u krugu od 50 metara od biračkog mesta, glasanje van biračkog mesta bez potvrde o pravu na to, glasanje bez isprave za dokazivanje identiteta, nezaokruživanje imena birača u biračkom spisku ili zaokruživanje imena drugog birača, uticanje članova biračkog odbora ili trećih lica na biračev izbor, nepostojanje kontrolnog listića u glasačkoj kutiji, višak listića u kutiji, prisustvo pripadnika policije na biračkom mestu bez poziva predsednika biračkog odbora.

U Vodiču se navodi i da, ukoliko neko primeti neku od navedenih neregularnosti, treba da traži od članova biračkih odbora da to unesu u Zapisnik o radu biračkog odbora.