Društvo

Dva miliona nelegalnih objekata u Srbiji: NALED predlaže masovnu legalizaciju nekretnina

FOTO: Pixabay ilustracija

FOTO: Pixabay ilustracija

Skoro svaka druga nekretnina u Srbiji nije upisana u katastar i ne nalazi se na uređenom tržištu.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) rešenje tog problema vide u – masovnoj legalizaciji objekata.
U NALED-u navode kako su podaci o neupisanim nekretninama zasnovani na zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
„Imamo dva miliona nelegalnih objekata i još 2,7 miliona koji iz različitih razloga nisu upisani u katastar. Ovim tempom, proces legalizacije trajao bi 40 godina, a gubici koje država, građani i privreda trpe zbog toga su već ogromni“, rekao je Direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Prema njegovim rečima, NALED smatra da bi masovno ozakonjenje moralo da prati donošenje jasnih mera koje bi zaustavile dalju nelegalnu gradnju.
„Za drugu grupu nepokretnosti potrebno je uključiti pravosudne profesije i formirati posebne komisije koje će raditi na konvalidaciji i verifikaciji stare nepotpune dokumentacije, da bi se na osnovu toga izvršio upis svih nepokretnosti“, naglasio je Vasiljević.
NALED-ova nova studija, koja je urađena uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), predlaže i rešenja za pitanja ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, unapređenja postupaka komasacije i eksproprijacije zemljišta, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema eProstor, založnih prava, upravljanja javnom svojinom, oporezivanja nekretnina, rešavanja izazova zadružnog zemljišta i drugih postupaka.
Među predloženim merama u studiji nalazi se i formiranje državnog fonda nepokretnosti (banka zemljišta). Po ugledu na međunarodnu praksu, cilj je da se u postupcima komasacije i eksproprijacije, kad god je moguće, vrši zamena zemljišta i uvede jedno centralno telo koje bi vodilo poslove supstitucije, kupovine i prodaje.
Uz to je neophodna i kompletna digitalizacija pripreme prostornih i urbanističkih planova, kroz uvođenje sistema eProstor, kako bi ceo proces bio efikasniji, a građani i privreda mogli na vreme da reaguju i utiču na odluke o izgradnji u svom kraju.
Institucije bi, na ovaj način, elektronski razmenjivale informacije, davale komentare, izdavale uslove i saglasnosti i istovremeno radile na izradi planova, što bi znatno ubrzalo usvajanje dokumenata, jer bi radile paralelno u istom sistemu, umesto što sada i mesecima čekaju jedna na drugu da urade svoj deo posla.
Uz digitalizaciju i optimizaciju navedenih procedura, u studiji se navodi da je potrebno raditi na unapređenju sistema oporezivanja kroz efikasniju naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na ukupnu „svetsku“ nepokretnu imovinu, koji bi se odnosio na one sa veoma vrednom nepokretnošću u inostranstvu.