Epidemija kapilarnih glasova: „Za radno mesto neophodno 40 sigurnih glasova“

Jedan od najčešćih pritisaka na građane pred izbore je upravo zahtev za prikupljanje sigurnih i kapilarnih glasova.

Prikupljanje kapilarnih glasova podrazumeva da članovi političkih organizacija imaju dužnost da obezbede pre održavanja izbora određeni broj sigurnih glasača koji im svojim potpisom garantuju da će kad izađu na biračka mesta pružiti podršku njihovoj partiji.

Ovakav sistem prikupkljanja glasova tako omogućava strankama da pre izlaska na izbore procene kakvu podršku imaju.

Najčešća meta pritisaka su oni koji su dobili posao preko stranke i zaposleni su po ugovoru na određeno vreme u javnom sektoru, radnici sa nižom stručnom spremom, nezaposleni, kao i ljudi iz socijalno ugroženih i manjinskih grupa, navodi CRTA.

Nakon izbora 2022. godine CRTA je u Završnom izveštaju o preporukama navela da analiza prikupljenih materijala sugeriše da se pritisci na birače dešavaju svakodnevno, da se na pojedince ili grupe oni najčešće vrše kao kontinuirana aktivnost kroz duži vremenski period, a ne samo uoči izbora ili u toku izbornog dana.

Sagovornici su kao benefite najčešće isticali zadržavanje posla ili radne pozicije, unapređenje, povišicu, dobijanje prekovremenih sati ili napredovanje u stranačkoj hijerarhiji. Sa druge strane, identifikovana je dugačka lista sankcija sa kojima su zaposleni bili suočeni jer su pružali otpor pritiscima ili nisu bili dovoljno aktivni ili ažurni u obavljanju „političkih zadataka“, ili su pak simpatizeri opozicionih stranaka, navodi se u Izveštaju CRTE.

U nekim slučajevima zabeležena je i primena „negativnih spiskova“ (evidencija zaposlenih koji ne žele ili ne mogu da postupe u skladu sa zahtevima) kao mehanizam dodatnog pritiska na zaposlene.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Podsetimo, Boom93 je nedavno pisao o tome koliko je ova aktivnost legitimna, o prikupljanju ličnih podataka građana, kao i o tome šta građani mogu da urade ukoliko se njihovi lični podaci koriste bez njihove saglasnosti razgovarali smo sa Pavlom Dimitrijevićem, direktorom pravnih poslova organizacije CRTA.