Zašto je titanijum-dioksid problematičan i kroz koje proizvode ga unosimo u organizam?

Ova vest zabrinula je građane, koji se pitaju da li je hrana na domaćem tržištu zdrava i bezbedna, ako se i dalje koriste supstance za koje Evropa smatra da mogu dovesti do kancera.

Konkretno, kada je reč o titanijum-dioksidu, naučna istraživanja ukazuju na to da unos ovog jedinjenja potencijalno može dovesti do oštećenja DNK, te izazvati teška oboljenja kao što je rak.

S tim u vezi, Vladan Kocić, doktor veterinarske medicine, specijalista za bezbednost hrane i predsednik Superlab-a, kaže za Danas da, iako ljudi već pet decenija koriste titanijum dioksid u raznim proizvodima, najnoviji naučni pokazatelji, a posebno nalaz titanijuma u placenti, pozvali su na ispitivanja njegove bezbednosti.

„U januaru 2022. Komisija za bezbednost hrane, na preporuku Evropskog komiteta, donela je zabranu njegove upotrebe u hrani, jer je potvrđena genotoksičnost. To znači da on može oštetiti gene. Ovo ne znači nužno da je kancerogen, jer oštećenje genetskog materijala ne vodi uvek u kancer, već može doveti i do drugih bolesti kao što su dijabetes ili auto-imune bolesti. Zbog toga što je zabrinutost bila značajna, doneta je odluka da se on izbaci iz upotrebe“, ukazuje naš sagovornik.

Zbog čega je upotreba titanijum-dioksida i dalje legitimna u Srbiji, Kocić kaže da nije najjasnije, niti koliko vremena Srbija ima da ga zabrani, s obzirom na to da se obavezala na harmonizaciju zakona sa Evropskom unijom.

Govoreći o uticaju titanijum-dioksida na organizam, predsednik Superlab-a naglašava da je primetna široka upotreba žvakaćih guma, te da ona može izazvati oštećenje crevne flore.

„Zbog bele boje i svetlucavosti, u žvake se stavlja ova supstanca. Dete kada žvaće žvaku to traje po pola sata, sat ili dva. Najveća koncentracija titanijum-dioksida je u spoljnoj oblozi, a u jednom radu je dokazano da titanijum-dioksid koji dolazi iz žvaka i meša se sa pljuvačkom, oštećuje mikrofloru creva. Drugi problem je što se titanijum-dioksid u značajnoj količini nalazi u nano-česticama. To su čestice sitnije od jednog nanometra, i po tome predstavlja ćelijsko đubre. On može prodirati i na mehanički, ne samo toksički način, i remetiti DNK strukturu. Tu je problem sa titanijum-dioksidom. Ono što sada ne vidimo, a verovatno postoji, jeste činjenica da ova susptanca ne prođe samo kroz naš stomak, nego verovatno kao nano-čestica ostaje u organizmu i menja DNK“, upozorava Kocić.

Više informacija pročitajte OVDE.