Životni vek u Srbiji znatno je kraći nego u Evropskoj uniji: Koliko dugo ovde žive žene, a koliko muškarci?

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, u našoj zemlji očekivano vreme života za muškarce bilo je 70, a za žene 75,6 godina, dok je u EU taj odnos 77,2 naspram 82,9 godina, u korist žena.

Komentarišući ovu statistiku, Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije, kaže za Danas da ne samo što je životni vek kod nas kraći nego u EU, već je i smanjen za više od godinu dana u odnosu na statistiku iz 2010. godine u Srbiji.

– To se može pripisati efektima pandemije kovida, jer je pre pandemijskih godina bio u stalnom porastu, dostigavši svoj vrhunac 2019. godine. Te godine očekivani životni vek u dobrom zdravlju procenjen je na 66,9 godina. Inače, očekivani životni vek u dobrom zdravlju se razlikuje među zemljama EU, najveći je u Švedskoj gde žene žive u proseku 72,7 godina u zdravlju, a muškarci 72,8 godine. Kada pogledamo šta je to zajedničko zajednicama gde ljudi najduže žive možemo izdvojiti tri važne stavke a to su fizička aktivnost utkana u redovni svakodnevni život, umerena ishrana i uključenost i socijalni kontakti – ukazuje naša sagovornica.

Dodaje da je jedan od razloga koji utiče na životni vek napredak medicine, a najvažniji faktor je smanjenje smrtnosti novorođenčadi.

Todorović smatra da su način života i nedovoljno upražnjavanje zdravih stilova života kao i nepostojanje obaveznih sistematskih preventivnih pregleda koji bi omogućili pravovremeno otkrivanje bolesti samo neki od razloga zbog kojih je u Srbiji životni vek kraći.

Kao primer navodi to što u Srbiji čak 31,9 odsto stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše onih od 45. do 54. godine života, dok su, sa druge strane, bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok umiranja u Srbiji, sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti.

Samo prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ od ovih bolesti umrlo su 51.624 osobe (23.695 muškaraca i 27.929 žena), tačnije grad veličine Šapca.

– Važan faktor koji utiče na životni vek je i pristupačnost usluga zdravstvene zaštite. Dešava se da ustanove nisu dovoljno pristupačne zbog udaljenosti, pre svega, u seoskom području, pa je i redovna kontrola otežana – naglašava Todorović.

Stopa materijalne deprivacije među starijima od 65 godina višestruko iznad evropskog proseka

Sa druge strane, popis iz 2022. godine pokazao je da se povećao udeo starije populacije. Od 6.647.003 stanovnika Srbije, 22,10 odsto čini populacija starija od 65 godina.

Prema rečima Nataše Todorović, demografske promene su globalni trend 21. veka i jedan od njihovih glavnih karakteristika je uvećanje udela starijih osoba u populaciji.