„Mladi ne izlaze na izbore, ali izlaze iz države“: Kako mogu postati „zlatni glas“ za promene

„Sociološki fenomen svuda u svetu je da su mladi manje zainteresovani za izbore. Od kako znam za izbore, u društvu vlada neki defetizam, i u njemu su mladi izrasli i to smo uspeli da upijemo, nismo kod starijih videli tu naviku da glasaju“, smatra Babić.

Dodaje da veliki broj mladih nije informisan, ali da ima i onih koji su informisani, ali treba da ih neko podstakne da glasaju, „samo neko treba da im priđe, da im približi glasanje“.

„Izbori kod nas nisu praznik demokratije, tako da ni mladi nisu uspeli to da nauče“, ističe on i dodaje da mnogi mladi ne znaju šta je biračko mesto, birački odbor, šta se dešava na samom glasanju.

Navodi i da je njegovo udruženje organizovalo simulaciju glasanja među mladima, a tema je bila koga će izabrati od izvođača da nastupa za Novu godinu na Trgu Republike, i pokazalo se da većina mladih ne zna proceduru glasanja.

Međutim, dobra stvar je, ukazuje, „ubacili smo temu među mlade, oni sada razgovaraju među sobom da li će glasati i za koga“.

Aktivista za prava mladih i pravnik Milan Vujić smatra da je mlade teško animirati, i da su zato marginalizovani.

„Mladi ne izlaze na izbore, ali izlaze iz države“, ocenjuje.

Ističe da je suština da političke stranke formulišu politike koje mladima krče put, a to ne rade, „njihove politike su slične kao jaje jajetu“.

„Mladima se niko ne obraća“, ukazuje.

Dodaje da u Srbiji ima nešto manje od milion mladih između 18 i 30 godina, i da oko 50 odsto njih u proseku izlazi na izbore. Takođe, kaže, imajući u vidu sadašnje okolnosti u Srbiji, nijedna grupa ne izlazi na izbore u procentu većem od 70 odsto, “ tako da mi suštinski imamo 20 odsto viška mladih apstinenata“.

Pojašnjava da su na prethodnim izborima SNS, SPS i manjine imale 2.270.000 glasova, a celokupna opozicija 420.000, dok onih 20 odsto apstinenata čini oko 200.000 glasača.

„Sve i da svi glasaju za opoziciju, to ne menja rezultat na kraju“, ocenjuje.

Babić ističe da nije važno samo animirati mlade, „svačiji glas će podjednako da menja, svi zajedno moramo da menjamo i učestvujemo u promenama“.

„Zlatni glas nisu samo mladi, to je svačiji glas. Svačiji glas je izuzetno važan“, poručuje.

Dodaje i da je ProGlas koji poziva ljude da izađu na glasanje, a iza kojeg stoje uvaženi intelektualci i javne ličnosti, kaže da je to odlična ideja, „zdrava ideja koja će biti izuzetno svrsishodna, to su ljudi od autoriteta i integriteta, neki od njih su od izuzetnog autoriteta i među mladima“.

A šta misli o predizbornim populističkim merama za mlade, koje su podrazumevale jednokratnih 10.000 za mlađe od 16 godina i studentske kartice, on ukazuje da su mladi heterogena grupa i ne može se generalizovati kako to utiče na njih.

„Meni se čini da to ne utiče, na to mladi gledaju kao na nešto simpatično, ali da će odlučiti o njihovom glasu, apsolutno neće“, smatra Babić.

Dodaje da je to apsolutno nepoštovanje mladih, kojima se vlast obraća samo tri meseca pred izbore.

Time, ocenjuje, mlade odvraćaju od bilo kakvog vida politike, ali i generalno ljude.

„Ono što utiče na glasove tj. ko će da privoli mlade, su te politike. Realno mlade neće kupiti politika o Kosovu“, navodi.

Smatra da je, u tom smislu, poruka ProGlasa odlična, a to je „osvešćivanje – živimo u društvu u kojem su nasilje i nekultura normalizovani, šta više popularizuju se“.

„Sistem ne poštuje pojedinca. Potrebno je pokazati mladima da to nije O.K. Mladi se obrazuju u sistemu koji ne poštuje jednog profesora, ne poštuje bilo kojeg pojedinca. Treba poštovati pojedinca, on je taj koji gradi sistem. Sistem je svaki pojedinac u tom lancu“, ističe Babić.

Vujić, pak, kaže da nam sve zavisi od politika.

„Mi imamo neke svoje fokuse, i s obzirom da nema niko da nam krči put, sami ga krčimo. Ako bi bila neka politika koja bi nam prokrčila put, olakšala da mladi pokrenu biznis, dođu do stana, da zasnuju porodice, mi bismo obratili pažnju na tu politiku“, zaključuje i dodaje da mlade ne zanimaju i nemaju vremena da se bave temama koje nemaju suštinski uticaj na njihov
dnevni život.