Za koga je cenzus od tri odsto dostižan: Čemu mogu da se nadaju oni koji samostalno idu na izbore

Curi vreme za predaju izbornih lista, a pojedine stranke i manje predizborne koalicije još skupljaju potpise. Šta mogu da očekuju oni koji će 17. decembra samostalno nastupiti i za koga je cenzus od tri odsto dostižan?

U predizbornoj blokovskoj podeli ima i onih koji su ostali na ničijoj zemlji… Ili su ostali na svojoj zemlji, kako bi oni rekli. Jeremićevi narodnjaci koji su bili već viđeni u koloni desnice, objašnjavaju da nije bilo do njih, drugi nisu hteli. Kažu da su jedina opoziciona stranka koja će nastupiti samostalno, da su sami skupili 12.500 potpisa. Hoće li skupiti i više od 100 hiljada glasova?

„Ne da ćemo da pređemo cenzus, nego ćemo biti , ja sam ubuđen, jedno od najvećih iznenađenja ovih izbora. Na kraju krajeva, ne znam da li ste primetili, ali na našoj izbornoj listi je i to na visokom mestu je Đorđe Vukadinović“, priča predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.

N1: Mislite kao istraživač može sreću da vam donese?

„Ne sreću, nego kao istraživač ne bi on ulazio u nešto što će da ostane ispod cenzusa“, dodaje Jeremić.

Na drugom spektru, Tadićeve socijaldemokrate već viđene u proevropskoj koloni, ipak, 17. decembra nastupaju izdvojeno u maloj koaliciji sa Dosta je bilo i Pokretom Otete bebe. Nekadašnji predsednik Srbije objašnjava da, za razliku od drugih, kako kaže, taj mali predizborni savez nije formiran radi pukog ulaska u parlament.

„Samo medijsko isticanje kako su svi koji nisu sa Đilasom sami i van kolona je svojevrstan napad na naše liste u smislu pokušaja kreiranja utiska kako je glas za nas bačen. A što se rezultata tiče, očekujemo da budemo daleko iznad cenzusa, s obzirom da smo na prošlim izborima u zbiru imali oko pet odsto“, poručio je predsednik SDS-a Boris Tadić.

„Stranke koje individualno idu na izbore ili te male koalicije, koje prave koalicije ne bi li uzele bar neko mesto u parlamentu, imaju pravo na to i neka se bore kako znaju i umeju, ali njihovoj savesti ostavljam rasipanje glasova i pitanje opstanka ove zemlje“, kaže novinar Branko Čečen.

Dobiti tri odsto podrške nije lako, jer to nije malo i zato je prednost trebalo da dobije kolona, zaključuje profesor FPN-a Zoran Stojiljković.

„Niko ne sme sebi da dozvoli, ako hoće da se bavi ozbiljnim pitanjima i da menja vlast, da padne ispod cenzusa. Tu vrstu dogovora trebalo je praviti i graditi model koji uključuje svakoga ko ima 0,5 odsto šansi ili više, ta prilika je propuštena“, smatra Stojiljković.

Pa kolika je snaga samostalnih partija ili malih koalicija? Pokazaće 17.decembar, a šta će s njima biti 18?