Rezultati ankete: Da li deca rastu u zdravoj, bezbednoj i kreativnoj okolini koja im dopušta da se izraze na njima svojstven način?

Boom93 nedavno je sproveo anketu na koju se odazvalo 185 građana od kojih 153 roditelja. Najviše ispitanika je bilo iz Beograda, Požarevca, zatim Velike Plane, a odazvali su se i stanovnici Smederevske Palanke u određenom broju.

Prema odgovorima uvideli smo da je većina delimično, ili nije uopšte zadovoljna mestima za rekreaciju dece kao što su parkovi, javna igrališta i školska dvorišta. Kako kažu ispitanici, najveći problem je neodržavanje pomenutih mesta, ali i nedovoljno sprava koje bi omogućile deci veću zabavu. Bezbednost je isto tako velika briga za ispitanike, jer većina parkova nije ograđena, čine ga sprave koje su polomljene ili oštećene te postoji velika mogućnost da se najmlađi povrede. Takođe, veliki broj ispitanika je ukazao na problem da iako postoje dobri parkovi, njima nisu u blizini, te da veliki broj sela uopšte ni nema mesta gde bi deca mogla bezbrižno da se zabavljaju. Neki od odgovora su sledeći:

        „Izuzetno loš sadržaj i kvalitet prostora za naše najmlađe. Jako malo prostora namenjeno rekreaciji dece. Prepuno otpada, neodržavanje rekvizita.“
            „Moglo bi se još unaprediti, misija mi je izgradnja nekog kutka za školsku decu, podsticajno učenje, srećno učenje, nešto poput Čarobnog sela u Banji Vrujci. Po struci sam učiteljica i to je moja životna misija, za moj Lozovik. Hvala, puno,na razumevanju i podršci!“
            „Ne mogu reći da nema parkova, ni igrališta, ali nisu uređeni i ne održavaju se dovoljno. Uz to pasa ima više nego dece, sa nesavesnim vlasnicima, koji ne čiste za svojim ljubimcima.“

Isto tako, pristup ustanovama kulture je slabije razvijen prema našim podacima. Ono što najviše ispitanika želi jesu češće posete muzejima, bibliotekama kao i više pozorišnih komada. Kao rešenje se javlja i veća uključenost roditelja u samu promociju kulturnih dešavanja kako bi zainteresovali decu. Međutim, saznali smo da je problem takođe taj što se određene aktivnosti plaćaju i samim tim se sužava mogućnost širenja svesti mladih o kulturi kao i mogućnost da se deca međusobno povežu. Ono što nas je iznenadilo je to da većina ispitanika nije ni na vreme informisana o održavanju pojedinih manifestacija koje bi bile od krucijalnog značaja za međusobno druženje dece. Učesnici ankete su rekli sledeće:

„Da roditelji budu inicijatori poseta kulturnih ustanova, a ne samo škola. Svakako nema dovoljno takvih ustanova, ali bar da se i ovo što ima na kvalitetan način prikaže deci.“

„Da se, kao nekada, organizuju česte posete pozorištu, biblioteci, muzejima, a da se zaposleni u tim ustanovama potrude da atraktivnim sadržajima privuku i zadrže dečju pažnju.“

„Organizovanjem različitih književnih večeri u biblioteci gde bi se mlađim sugrađanima čitali različiti sadržaji koji odgovaraju njihovom uzrastu. Što veci broj besplatnih predstava za decu (gde bi grad plaćao izvođačima). Organizovanjem likovnih, muzićkih i dramskih radionica.“
            „Aktivnosti postoje, ali su najčešće veoma skupe i roditelji ne mogu da ih priušte, a pogotovo onda kada imaju više od jednog deteta.“

Kada je reč o samom druženju, većina se izjasnila da se današnje druženje u velikoj meri razlikuje od druženja u vreme kada su i oni sami bili deca. Razlog tome jesu najviše mobilni telefoni i razvoj tehnologije koji deci ne daju mogućnost da uživo porazgovaraju sa svojim vršnjacima, ali im i uskraćuje razvoj mašte što dovodi do otuđenosti. Sa druge strane, ispitanici su se izjasnili da deca ne provode dovoljno vremena napolju, dok u poređenju sa njihovim detinjstvom to nije bio slučaj. Međutim nije sve tako crno. Razvoj tehnologije, kako kažu naši ispitanici, može imati i pozitivan uticaj. Samim tim što je sve na dohvat ruke, deca se lako mogu informisati, mogu koristiti računare i mobilne telefone za edukativni sadržaj, a ujedno i idu u korak sa vremenom. Naravno, ne treba preterivati u konzumiranju elektronskog sadržaja, jer može doći do prezasićenja ili upijanja nepotrebnih ili netačnih informacija. Neki od ispitanika su izjavili:

„Današnje druženje svedeno je na površnu komunikaciju, druženje ne omogućava dublju interakciju i razmenu mišljenja, često i zbog uticaja medija i mobilnih telefona.“

„Deca su bila u većoj meri na ulici, igralištu i samostalno su organizovala svoju igru. Danas i kada se okupe ne umeju da se igraju i zbog toga često prelaze granicu pristojnog ponašanja.“

„Manje digitalnog sveta, više interakcije. Prevelika količina informacija stvara zasićenost kod deteta. Samim tim mu je sve teže maštati.“

„Društvene mreže mogu imati pozitivan uticaj u smislu dostupnosti informacija i povezanosti sa ljudima, ali deci bi trebalo da bude ogranicen pristup istima, jer se deca razvijaju i dok nemaju dovoljno kapaciteta da upiju i usvoje sve informacije potrebno je limitirati njihovu dostupnost. Takođe, negativan uticaj postoji, jer na društvenim mrežama može da preovlada promovisanje površnih vrednosti, što deca usvajaju, jer nemaju dovoljnu moc rasuđivanja.“

Prema rezulatima ankete, a vezano za pitanje da ocene bezbednost okoline na skali od jedan do deset, možemo zaključiti da učesnici ankete nisu u potpunosti zadovoljni. Psi lutalice i neoprezni vozači ulivaju dosta nemira u svakodnevni život ispitanika. Šta više, javljaju se i odgovori da je društvo pokretač svega, pa samim tim se treba pozabaviti istim kako bi se bezbednost povećala. Zanimljivo, ali ne i neobično je da su manja mesta mnogo bezbednija i mirnija.

Vršnjačko nasilje predstavlja veliki problem u svetu, a sa time su se složili i naši ispitanici. Edukacija dece po školama na tu temu, kućno vaspitanje kao i generalno priča o tome, su samo neka od rešenja koja učesnici predlažu. Neki misle da bi kazne mogle uroditi plodom, te se nadaju da bi na taj način barem malo smanjili stopu vršnjačkog nasilja. Takođe, akcenat je i na roditeljima da se malo više pozabave sopstvenom decom i da ih uče pravim vrednostima. U nastavku možete pročitati šta su neki od anketiranih stanovnika rekli:

„Što više razgovarati sa decom u školama, uvoditi dodatne časove. U vrtićima kroz različite projekte raditi na formiranju prijateljskih odnosa, načina rešavanja problema i konflikata među decom, učenju lepog ponašanja i kulturnim normama.“

„Strogim sankcionisanjem dece i roditelja.“

„Ukidanjem rijaliti programa, puštanjem edukativnih filmova bez nasilja, crtaća koji su bili zdraviji kad smo mi bili deca, Diznijevi, Cipeliće, Laku noć, deco, itd. Više razgovora sa decom u školama i obavezno uvođenje uniformi u školi da nema zavisti među decom.“

Statistika koja je najupečatljivija je ta da oko 90% ljudi iz datog uzorka nije zadovoljno finansijskim sredstvima koja se ulažu za izgradnju bolje budućnosti dece u Srbiji. To bi značilo da veliki broj roditelja, ali i osoba bez dece, ne misli da je sigurna budućnost dece zagarantovana, što dovodi do straha za boljim sutra. Mladi mogu napustiti svoje korene, zaboraviti svoje poreklo i otići u države gde su standardi života daleko bolji. 

Sa ciljem da čujemo i mišljenje građana na sveobuhvatno trenutno stanje rasta i razvoja dece, zamolili smo ih da ostave svoj komentar i poruku. Neki od odgovora su sledeći:

„Budući da sam roditelj male bebe, nadam se da cu moći, makar u svom okruženju, da se potrudim da pozitivno utiče na povećanje broja prilika koje će mom sinu i drugoj deci biti od krucijalnog značaja. (Srediti igralište, pokupiti smeće, učiti različitostima). U nadi sam da nije sve izgubljeno, a kako su deca naše najvrednije blago, da ćemo se svi potruditi da dobiju svu moguću ljubav, negu, pažnju i znanje.“

„Celokupni utisak je da roditelji današnje dece pored toga što treba da im pruže ljubav i daju podršku da budu srećni, moraju da budu i policajci i učitelji i nastavnici i pedagozi, možda nekad i radnici zdravstvenih ustanova.“

„Deca trenutno žive onako kako smo im to svi mi omogućili i u uslovima koje smo mi sami stvorili. Roditelji zaboravljaju, a i ljudi koji nisu roditelji, da pre svega treba da vaspitavamo nas same i pazimo kako se ponašamo, pa tek onda decu. Deca će, uglavnom, pratiti naš model ponašanja i onaj koji okolina daje. Što se obrazovanja tiče, mislim da se u poslednje dve godine nešto promenilo i da se sada pružaju neke stvari koje su deci stvarno zanimljive. Takođe, mislim i da se akcenat stavlja na neke stvari koje nisu toliko bitne i korisne, i da su deca zbunjena i imaju određenu odbojnost prema učenju i uspehu, jer im okruženje često pokazuje neke druge vrednosti poput fizičkog izgleda i finansijskog statusa.“

„Jednom rečju - dezintegracija.“

„Ima dosta predivnih ljudi koji se na pravi način bave razvojem dece. Skoro niko od njih nije u državnom sistemu. Previše se favorizuje akademsko znanje i uspeh na uštrb igre u najranijem dobu.“

Iako iz priloženog možemo primetiti da okruženje u kojem deca odrastaju nije idealno, ohrabrujuće je to što je iz odgovora jasno vidljivo da građani žele da se stanje poboljša. Sumirajući sve odgovore, naišli smo na dosta ljudi koji misle isto, dele slične stavove i rado se odazivaju na razne akcije koje za cilj imaju da pomognu da se napravi bolji svet za najmlađe. Jasno je da postoji veliki broj problema na kojima treba raditi, ali isto tako je i bitno naglasiti da je ljubav prema deci još veća, te se nadamo da će se baš zbog toga situacija u budućnosti promeniti nabolje, i da će mladi uspeti da žive u okruženju koje zaslužuju.

Piše Aleksandar Antonijević, dopisnik Boom93 iz Smederevske Palanke