Šta opoziciju deli od pobede: Vlast ima samo dva aduta na beogradskim izborima

Viša izlaznost na izborima svakako ne bi išla u prilog vlasti jeste, jer nije realno očekivati da će vladajuće stranke uspeti da „regrutuju“ nove birače iz redova prošlogodišnjih apstinenata.

Apstinenti iz 2022. godine „rezervoar“ glasova za opoziciju
S druge strane, birači koji u aprilu 2022. godine nisu izašli na beogradske izbore predstavljaju potencijalni „rezervoar“ glasova za opoziciju, naročito njen proevropski deo, koji zbog ukrupnjavanja računa i na efekat sinergije.

Najveći broj proevropskih opozicionih partija izaći će na decembarske izbore na zajedničkoj listi pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, a stranke koje čine tu koaliciju osvojile su prošle godine zbirno 294.413 glasova.

Udružio se i deo partija desnice – Zavetnici i Dveri nastupiće ovog puta na zajedničkoj listi, dok će koalicija NADA (Novi DSS i POKS) na naredne izbore izaći u nepromenjenom sastavu. Te dve grupacije bile su na izborima 2022. godine podeljene u tri kolone, osvojivši ukupno 120.687 glasova.

Lista „Ujedinjeni za pobedu Beograda“, koalicija NADA, Zavetnici i Dveri zbirno su na izborima 2022. godine imali skoro 420.000 glasova, koliko su ukupno dobile i vladajuće partije.

Koalicija oko Srpske napredne stranke osvojila je na prošlogodišnjim beogradskim izborima 348.345 glasova, dok je najbolji rezultat od svog osnivanja SNS ostvario 2018. godine – 366.871 glasova. Na izborima 2014. godine naprednjaci su dobili poverenje 351.183 birača.

Izborna lista predvođena Socijalističkom partijom Srbije osvojila je 2022. godine 64.050 glasova, četiri godine ranije 50.001 glas, a 2014. godine na izbornom kontu socijalista u Beogradu bilo je 92.539 glasova.

Srpska radikalna stranka na predstojeće izbore izlazi u okviru liste SNS, a na prethodna tri izborna nastupa u glavnom gradu Srbije partija Vojislava Šešelja imala je između 14.674 i 19.116 glasova.

Na prošlogodišnjim izborima stranke vladajuće koalicije, u zbiru sa radikalima, dobile su 427.069 glasova, što bi mogao da bude i njihov maksimum na izborima 17. decembra.

Zašto vlasti odgovara manje lista iznad cenzusa
Ono što, pak, može da ide u prilog vlasti jeste da na beogradskim izborima jedan broj izbornih lista ne pređe cenzus, pre svega one koje će imati više od dva odsto glasova. Upravo to se dogodilo na izborima 2022. godine, kada je koalicija okupljena oko Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića osvojila 2,86 odsto glasova i tako ostala ispod cenzusa.

Da je SDS na tim izborima dobio još oko 800 glasova, prešao bi izborni prag i imao tri odbornika u beogradskom parlamentu. U tom slučaju, SNS bi ostao bez dva mandata, a koalicija „Ujedinjeni za pobedu Beograda“ bez jednog odbornika.

Više teksta pročitati OVDE.