Aleksandar Baucal o PISA rezultatima: Nepravednost u našem obrazovanju je postala veća

On dodaje da smo sada na raskrsnici: ili treba da odlučimo da ćemo ozbiljno da počnemo sa promenama u obrazovanju ili da odlučimo da bar ne gubimo energiju na foliranje.

Ako 20 godina stojimo u mestu sa PISA rezultatima, a za isto to vreme smo u konstantnim navodnim reformama obrazovanja, da li je red da dignemo ruke i od jednog i od drugog?

– To jeste jedna mogućnost. Možemo da zaključimo da nas građane ne zanima kvalitet obrazovanja koji obezbeđujemo za decu i mlade koji odrastaju u ovoj zemlji i onda bi bilo smisleno da prestanemo da se trudimo. Kao što vi kažete onda bi bilo poštenije i jeftinije da dignemo ruke od obrazovanja i od naše obaveze da obezbedimo kvalitetno obrazovanje našoj deci. Uz to ide i da prihvatimo da nećemo imati smislen odgovor kada nas u budućnosti ta naša deca budu pitala: „Zašto?“ Meni se čini da je bolje da zaključimo da način na koji smo radili u prethodnom periodu nije dobar i da moramo da ga promenimo. Za početak treba da prestanemo da se foliramo da ozbiljno radimo na unapređivanju obrazovanja. Znam da su mnoge inicijative u prethodnim godinama angažovale puno naših stručnjaka i praktičara u iskrenoj želji da se situacija popravi, ali takođe znam da nijedna takva inicijativa nije implementirana na dobar i sistematičan način. U svim tim situacijama je glavna odgovornost bila na osobi koja je bila na poziciji ministra.

Kako komentarišete način na koji je javnost obaveštena o rezultatima poslednjeg ciklusa PISA istraživanja? Da li je cilj da se pred izbore prikrije stvarno stanje?

– Mislim da treba da budemo realni kada su u pitanju političari. Svaka političarka i svaki političar će u predizbornom periodu posebnu pažnju posvetiti slanju pozitivnih poruka, a oni koji su na vlasti će koristiti svaku priliku da stanje u nekom sektoru života prikaže na što pozitivniji način. Psihološki gledano, mogu da razumem potrebu političara koji su na vlasti duže od 10 godina da grozničavo imaju potrebu da ulepšavaju stanje u društvu. Međutim, treba da pravimo razliku između razumljivog ulepšavanja stvarnog stanja i neistina. Za neistine ne treba da imamo razumevanje. Vlada je neistinito prikazala rezultate PISA 2022 istraživanja kada je navedeno da smo ostvarili napredak. To bi bilo sjajno da je tako, ali nije. Tačna informacija je da je kvalitet našeg obrazovanja ostao na istom nivou na kojem je već 20 godina i da mi kao društvo i država obezbeđujemo našoj deci obrazovanje koje je na nezadovoljavajućem nivou. I to ide na našu dušu svih nas odraslih građana. I nikakvo zatvaranja očiju pred tom činjenicom neće nam pomoći. Zato bih pozvao građane da stave prst načelo i da se zapitaju da su zadovoljni ovakvim stanjem u obrazovanje. Ako jesu onda na predstojećim izborima treba da podrže sadašnju vlast, a ako misli da duguju svojoj deci bolje obrazovanje onda treba da glasaju za promene. Ako sadašnja vlast ostane situacija će biti isto loša, a ako promenimo nešto nema garancije da će biti sigurno bolje, ali postoji neka nada.

Šta je Vas očekivano, šta pozitivno, a šta negativno iznenađenje najnovijih PISA rezultata?

– Imajući u vidu da je pandemija “pojela” dve i po godine školovanja dece, mislim da je dobra vest da su postignuća naših učenika ostala na istom nivou. Generacija koja je učestvovala na ovom testiranju je rođena 2007. godine, pošli su u prvi razred 2013. godine i upisali su srednje obrazovanje 2021. To je generacija čije obrazovanje je bilo prilično dezorganizovano u drugoj polovinu sedmog razreda, čitav osmi razred i dobar deo prvog razred srednjeg obrazovanja. Dakle, od devet godina školovanja oni su imali svega šest i po godina redovnog obrazovanja. Ako takve okolnosti nisu generisale negativan efekat, kao što je to bio slučaj u mnogim drugim zemljama, to je dobra vest. Ali, i ovde postoji ono poslovično „ali“.

 
 
 
 
 
Da su naši prethodni ministri i ministarke posvetili unapređivanju kvaliteta obrazovanja makar upola pažnje i energije koju su ulagali da postave svoje partijske članove na mesto direktora škola, danas bismo bili na mnogo boljem mestu – kaže za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, komentarišući najnovije rezultate PISA istraživanja.
  
On dodaje da smo sada na raskrsnici: ili treba da odlučimo da ćemo ozbiljno da počnemo sa promenama u obrazovanju ili da odlučimo da bar ne gubimo energiju na foliranje.

Ako 20 godina stojimo u mestu sa PISA rezultatima, a za isto to vreme smo u konstantnim navodnim reformama obrazovanja, da li je red da dignemo ruke i od jednog i od drugog?

– To jeste jedna mogućnost. Možemo da zaključimo da nas građane ne zanima kvalitet obrazovanja koji obezbeđujemo za decu i mlade koji odrastaju u ovoj zemlji i onda bi bilo smisleno da prestanemo da se trudimo. Kao što vi kažete onda bi bilo poštenije i jeftinije da dignemo ruke od obrazovanja i od naše obaveze da obezbedimo kvalitetno obrazovanje našoj deci. Uz to ide i da prihvatimo da nećemo imati smislen odgovor kada nas u budućnosti ta naša deca budu pitala: „Zašto?“ Meni se čini da je bolje da zaključimo da način na koji smo radili u prethodnom periodu nije dobar i da moramo da ga promenimo. Za početak treba da prestanemo da se foliramo da ozbiljno radimo na unapređivanju obrazovanja. Znam da su mnoge inicijative u prethodnim godinama angažovale puno naših stručnjaka i praktičara u iskrenoj želji da se situacija popravi, ali takođe znam da nijedna takva inicijativa nije implementirana na dobar i sistematičan način. U svim tim situacijama je glavna odgovornost bila na osobi koja je bila na poziciji ministra.

 
 
Kako komentarišete način na koji je javnost obaveštena o rezultatima poslednjeg ciklusa PISA istraživanja? Da li je cilj da se pred izbore prikrije stvarno stanje?

– Mislim da treba da budemo realni kada su u pitanju političari. Svaka političarka i svaki političar će u predizbornom periodu posebnu pažnju posvetiti slanju pozitivnih poruka, a oni koji su na vlasti će koristiti svaku priliku da stanje u nekom sektoru života prikaže na što pozitivniji način. Psihološki gledano, mogu da razumem potrebu političara koji su na vlasti duže od 10 godina da grozničavo imaju potrebu da ulepšavaju stanje u društvu. Međutim, treba da pravimo razliku između razumljivog ulepšavanja stvarnog stanja i neistina. Za neistine ne treba da imamo razumevanje. Vlada je neistinito prikazala rezultate PISA 2022 istraživanja kada je navedeno da smo ostvarili napredak. To bi bilo sjajno da je tako, ali nije. Tačna informacija je da je kvalitet našeg obrazovanja ostao na istom nivou na kojem je već 20 godina i da mi kao društvo i država obezbeđujemo našoj deci obrazovanje koje je na nezadovoljavajućem nivou. I to ide na našu dušu svih nas odraslih građana. I nikakvo zatvaranja očiju pred tom činjenicom neće nam pomoći. Zato bih pozvao građane da stave prst načelo i da se zapitaju da su zadovoljni ovakvim stanjem u obrazovanje. Ako jesu onda na predstojećim izborima treba da podrže sadašnju vlast, a ako misli da duguju svojoj deci bolje obrazovanje onda treba da glasaju za promene. Ako sadašnja vlast ostane situacija će biti isto loša, a ako promenimo nešto nema garancije da će biti sigurno bolje, ali postoji neka nada.

Šta je Vas očekivano, šta pozitivno, a šta negativno iznenađenje najnovijih PISA rezultata?

– Imajući u vidu da je pandemija “pojela” dve i po godine školovanja dece, mislim da je dobra vest da su postignuća naših učenika ostala na istom nivou. Generacija koja je učestvovala na ovom testiranju je rođena 2007. godine, pošli su u prvi razred 2013. godine i upisali su srednje obrazovanje 2021. To je generacija čije obrazovanje je bilo prilično dezorganizovano u drugoj polovinu sedmog razreda, čitav osmi razred i dobar deo prvog razred srednjeg obrazovanja. Dakle, od devet godina školovanja oni su imali svega šest i po godina redovnog obrazovanja. Ako takve okolnosti nisu generisale negativan efekat, kao što je to bio slučaj u mnogim drugim zemljama, to je dobra vest. Ali, i ovde postoji ono poslovično „ali“.

 
Zbog čega?

– Ovaj nalaz je istovremeno i iznenađenje. Zato je važno da sprovedemo dodatne analize da bismo razumeli zašto se to desilo. U suprotnom neko bi mogao da dođe do zaključka da, bez obzira u kakvu školu dete ide, kod nas će rezultati biti isti. Onda bi nas to dovelo do pitanja da li kod nas sve ono što se dešava na časovima i školi uopšte ima neki efekat na razvoj ključnih kompetencija (koje meri PISA). Ako se obrazovna postignuća naših učenika ne menjaju uprkos tome što su izgubili dobar deo redovnog školovanja, da li se onda uopšte radi o obrazovnim postignućima ili bi deca imala iste rezultate i da ne idu u školu. Zato je važno da se ozbiljno analiziraju rezultati ove PISA studije da bismo dobro razumeli poruke koje se u njima kriju da bi znali kako da krenemo ka unapređivanju obrazovanja.

Više na https://www.danas.rs/vesti/drustvo/aleksandar-baucal-intervju-pisa/