Đurđa Lukić: Ne poznajem sebe bez umetnosti

 Đurđa se umetnošću bavi od detinjstva.

„Olovku sam uhvatila prvi put sa četiri godine. Tako moji roditelji kažu. I od tada je nikad nisam ispustila. Ja za sebe ne znam, a da umetnost nije deo mene. Ne poznajem sebe bez toga. Oduvek sam to ja“, kaže Đurđa za Boom 93.

Do sada se nije bavila ilustracijom, te ilustracije u knjizi „Dodatak jelima“ predstavljaju njen prvenac. Do saradnje sa Goranom Dakićem, kako kaže, došlo je spontano. Ovaj njen rad pomogao joj je da shvati kojim putem će nastaviti svoje obrazovanje.

„Zahvaljujući ovoj knjizi i ovom iskustvu koje sam imala, zainteresovala sam se za samu ilustraciju i prelomila da hoću to da studiram. Zainteresovalo me čak i izdavaštvo zato što sam imala dodir sa stvaranjem knjige na neki način“, rekla je Đurđa.

Tokom rada nije se ugledala na druge ilustratore, već joj je inspiracija dolazila sama, na osnovu tekstova koje je čitala da bi ih ilustrovala.

„Radila sam u svom stilu koji sam u tom momentu i otkrila. Zahtev je jedino bio da budu jednostavne, da ne bude realizam, nego da bude u linijama – lajn art. Onda sam ja, kako pročitam neku priču, smišljala šta bi tu otprilike moglo da bude, pa sam onda tražila reference koje bi mogle da mi daju ideju da to izgleda na određeni način i onda sam to prenosila kroz sebe. Nisam se ugledala ni na jednog ilustratora. I dalje sam van tog sveta, mada sam sada počela i dosta da se upućujem u to ko sve postoji i kako ko radi“, navela je umetnica.

Kada su njeni ostali radovi u pitanju, kako kaže, najviše voli da crta grafitnom olovkom, što joj je oduvek bilo najbliskije. Bavi se i slikarstvom – slika akrilom na platnu, a počela je da uči i tehniku ulje na platnu. 

„Tradicionalna umetnost mi je omiljena. Sve što mogu da opipam, osetim, nacrtam ja svojom rukom to mi je najzanimljivije, mada sada, s obzirom na to da digitalizujemo sve, i umetnost mora malo da se digitalizuje, pa sam malo počela da učim i u programima da radim“, rekla je Đurđa.

Istakla je da je predubeđenje da se ilustracija mora raditi digitalno.  Ni ona sama ove ilustracije nije radila na taj način. 

„Ilustracije za ovu knjigu sam crtala na papiru posebnim olovkama, crnim rolerima. Onda sam to posle skenirala, pa sam tek onda digitalno sve to preradila da bude u formatu da može da se štampa. I sad , dok učim kako zapravo izgleda ilustracija i pripremam se za fakultet, shvatam koliko ljudi zapravo radi tradicionalno. Uopšte nije striktno da to mora da bude u nekom programu“, kaže Đurđa.

Rad na ilustracijama trajao je oko osam meseci. Kako kaže, na tome je radila vikendima kako bi to uklopila sa svojim školskim obavezama. Pored truda koji ulaže u svoju umetnost, Đurđa se mnogo trudi i u školi. Odlična je učenica, sa prosekom 5,0. 

„Uvek kad znate da imate nešto da uradite, to vam menja plan dana, ali nije mi mnogo otežavalo školovanje. Ja sam i puno društvena, izlazim. Trudim se da uklopim svaki aspekt svog života u jedan dan, tako da je bilo izvodljivo. Pritom, pisac je imao mnogo razumevanja. Sve smo se dogovarali. Znala sam kad mi je rok da se to sve preda, što sam, naravno, ispoštovala“, navela je ona.

Za fakultet koji želi da upiše neophodna je stručna priprema, budući da primaju vrlo malo studenata. Prema njenim rečima, u Požarevcu nema umetničkih škola koje mogu da se pohađaju kako bi se pripremila.

„Meni je cilj smer ilustracija u Novom Sadu. Radim sa mentorima u Beogradu, a od skoro radim i sa mentorom iz Novog Sada. Te pripreme koje se organizuju traju po godinu-dve dana. Sve zavisi i od smera i od osobe koja pohađa. To je ono što mi sad najviše vremena oduzima od škole zato što čas traje po četiri sata“, rekla je Đurđa.

Na njenom putu veliku podršku pruža joj porodica, bez koje, kako kaže, ništa od ovoga ne bi mogla da postigne.

Kada su u pitanju teme i motivi njene umetnosti, najviše voli da prikazuje ljude, tela i sve što ima veze sa figuracijom, kako muškaraca, tako i žena. 

„To uvek radim kad hoću da radim za sebe. Obožavam da prikažem mišiće i pokrete, tako da se svaki mišić vidi. To mi je definitivno najbliskije. I šta god da radim, uvek imam potrebu da kroz to provučem i neku ljudsku figuru i tako pokažem sebe“, kaže Đurđa.

Od nagrada koje je do sada osvojila za svoj umetnički rad, izdvaja onu koju je osvojila u Tršiću.

„Na godišnjem nivou postoji sabor u Tršiću za vreme Vukovih dana, na koji se pozivaju najbolji mladi umetnici, tj. učenici u Srbiji i Republici Srpskoj – 10 na nivou osnovne i 10 na nivou srednje škole. Već godinama, od 6. razreda, uvek bivam izabrana da idem tamo. To je kulminiralo u 1. godini, kada sam izabrana među tih deset i na saboru osvojila prvo mesto“, navela je Đurđa.

Što se tiče prilika za razvoj mladih umetnika u Požarevcu, Đurđa ne može da kaže da je baš zadovoljna.

„Ja lično mislim da se malo ljudi posvećuje umetnosti i kulturi kod nas, ali ne samo kod nas u gradu, nego i šire. Mali broj ljudi vidi pravu vrednost toga i mislim da malo ljudi to ceni, osim ako sami nemaju neki značaj od toga. Ne bih baš mogla da kažem da sam zadovoljna. Ja se razvijem nevezano za svoje okruženje, ali kad bi ono bilo možda malo posvećenije umetnosti, to bi sigurno bilo i brže, i bolje, i veselije“, navela je Đurđa.

Zadovoljna je brojem kulturnih događaja u gradu, ali smatra da bi uvek moglo da ih bude i više. Navela je kako voli da posećuje pozorište.

„Kad su galerije u pitanju, to ne posećujem uopšte. Galerije imaju taj neki princip da žele da izlože samo slike akademskih slikara. Kad bi galerije pristale na to da zapravo podržavaju male umetnike, to bi bilo mnogo zanimljivije, jer bi im pomogli da se pročuju, a imali bi i super postavku zato što ima mnogo dobrih slikara u Požarevcu koji nisu akademski slikari i koji se trude da nadoknade taj nedostatak diplome“, smatra ova mlada umetnica.

Osim toga, ističe da u Požarevcu nedostaje više umetničkih radionica za starije uzraste.

„Meni je žao što kod nas, konkretno kad je u pitanju likovna umetnost, nije zastupljena neka školica. Ima školica za decu od pet, šest ili sedam godina, koja dolaze tu da se zanimaju, ali nema škola gde mogu da se okupe mladi, tinejdžeri i stariji da se druže i da razmenjuju iskustva. Zapravo baš malo ljudi u Požarevcu poznajem koji se time bave, a znam da ih ima i mislim da je to posledica toga što nemamo gde da se okupimo i da se upoznamo“, rekla je Đurđa. 

Pored fakulteta trenutno nema nijedan drugi dugoročni cilj. Prema njenim rečima, sama ideja da upiše taj fakultet oduzima mnogo energije i snage, ali joj je svakako u planu da usavršim slikanje uljem i da nauči lepo da koristi programe za digitalnu umetnost. Pošto je Nova godina, aktuelno je slikanje izloga, što uči od slikara s kojim dugo sarađuje i koji joj je dobar prijatelj.

Projekat „Supermarket kulture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da afirmiše kulturne vrednosti i stvaralaštvo, da predstavlja stvaraoce i umetnike, ali i da obrađuje ključne teme od značaja za položaj kulture i umetnosti u društvu i našoj lokalnoj zajednici, da pruži podršku i istakne važnost kulturne politike za budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.