Stihovi vaspitačice iz Velikog Gradišta na stranicama Bukvara

Desilo se neplanirano. Nakon seminara u PU „Majski cvet“ na kom je predavač bila i Snežana Milošević Ješić autorka Bukvara, Slavica odlučuje da joj pokloni svoju zbirku pesama. Posle izvesnog vremena Slavica dobija poziv od Snežane. 

„Ja mislim da prijatnije iznenađenje nisi doživela“, seća se Slavica kako su joj saopštene lepe vesti. Njena pesma ušla je u Bukvar. 

Slavica je skromno prihvatila nagradu da je čitaju sva deca. Sa decom radi svaki dan i mnoga deca odrasla su uz njene priče i pesme. Pohvalila se na svojim društvenim mrežama i podelila lepe vesti sa još par poznanika. Među njima našao se i direktor Narodnog Muzeja Velikog Gradišta, mr Dragan Bogičić. 

Na Fejsbuk stranici Muzeja Velikog Gradišta 2021. među prvima i jedini daje značaj Slavičinom pisanju i uspehu.

„Pre skoro 200 godina, tačnije 1827. godine, izašao je prvi BUKVAR na narodnom jeziku, i reformisanoj Srpskoj ćirilici. Slavica Perić iz Velikog Gradišta je do sada jedina, koja je iz naše lokalne sredine publikovala u Bukvaru, svoju pesmu, kao neko ko se bavi pisanjem poezije i piše za decu. Bavi se decom, tako što radi u dečijem vrtiću, a poeziju za decu, piše za decu, zato što verovatno tako mora. Na ponos svih nas, u malim lokalnim sredinama, „pronaći sebe“ je Slavici Perić uspelo, a deca mogu sutra da kažu da su u vrtiću imali vaspitača – pesnika, koji im je ugradio u ličnost i zrnce sopstvenog „pronaći sebe““.

Uz to mr Dragan Bogičić njenu poeziju opisuje na sledeći način:

„Slavica Perić - jednako - pesma i običan ljudski smešak. Nije zagonetka, o bukvaru je reč. Slavica Perić piše pesme za decu, spaja „realnost i san“, otvara širom prozor sa koga se vidi realan prizor, koji stvara poetske proporcije. Slavica piše stalno, kada ne piše, sprema se da piše, kada završi pisanje, počinje ispočetka sa pisanjem. Bukvar je kultna knjiga, i biti prisutan u njoj jeste veliki uspeh. Slavičine pesme su u Bukvaru, kao čudom, kao mađijom, deca ih čitaju, i pitaju se: Šta li znači ova pesma, šta li znači „Zemlja snova“, i da li postoji stvarno?

Magija  poezije za decu, za koju vlada mišljenje da je najteža forma pisanja, jeste u tome da je deca prihvate. Kako se to postiže nije poznato ni Slavici. Ipak njen način komunikacije, nenametljivost, čuvanje tajne, pažljivo čuvanje uspomena iz kojih su nastale pesme, sve to je jezik, koji kada se čita može da služi i za gledanje!“

Slavica kaže da pesme piše u trenu „Pišem, ne stajem, šta osećam u tom trenutku napišem.“

Pored zbirke pesama koju je napisala i iz koje je jedna pesma našla mesto u Bukvaru, Slavičine pesme čitaju i ljubitelji „Malca radoznalca“.

Njenom himnom koju je napisala za PU „Majski cvet“ počinje svaka manifestacija.

Napiše pesmu za tren, koja ostavi večiti trag u srcu čitatelja. Tako je tokom seminara koji se održao na Tari, a na kom nije prisustvovala, njena pesma dotakla sve učesnike. Napisala je pesmu na temu „Mirisi mog detinjstva“.

„Kad pomislim na svoje detinjstvo mirisi vraćaju na srećne dane

Kada smo jedva čekali jutro, a zora nikako da svane

Mnogo je dece tada bilo i svi smo uglavnom na polju bili

Nismo imali kompjutere i iphone ali jesmo mesta gde smo srećni bili

***

Uvek se sušila neka trava za čaj u hladne zimske dane

Sećanja naviru, previše ih je i sad je vreme da se stane

Jer to se vreme vratiti neće

Želim vam svima puno sreće“

Ana Šterjorska predsednik Saveza udruženja vaspitača Srbije rekla je:

„Presrećni smo što te imamo. Od sada nijedan seminar neće proći bez tvoje pesme!“

Svojoj predškolskoj ustanovi donela je i prvu nagradu za Pertinijeve dane 2016. na izboru za najbolju muzičku numeru sa Pertini temom.

Napisala je i songove za predstavu „Čarobnjak iz Oza“, po kojoj je muziku radio Bend Ane Štajdohar.

Ono što sada želi je da, pored pesama koje piše za decu, a kaže da ima materijala za najmanje još jednu knjigu, bude tekstopisac i za narodnjake. Objašnjava da je to zbog novca, jer smatra da će oni nešto i da plate. Sve ovo što je radila do sad bilo je bez finansijske nadoknade. 

A za svoje pisanje lično smatra da je to dar sa kojim je rođena. 

Nastaviće da piše, jer kao i što njena vrtićka grupa nosi naziv po junaku „Petru Panu“, tako ni Slavica deci ne dopušta da odrastu, već ih svojom poezijom večito vraća u svet mašte i podseća na detinjstvo. 

Piše Dijana Aleksandrović, dopisnica Boom93 iz Velikog Gradišta