4. oktobar Svetski dan zaštite životinja

Do sada smo naglašavali značaj određenih grupa životinja: divljih životinja, morskih kornjača, nilskih konja, žirafa, orangutana itd. Međutim, današnji datum posvećen je svim životinjama bez izuzetaka. Danas pridajemo podjednak značaj svakoj vrsti životinja i trudimo se da na različite načine pomognemo njihovoj dobrobiti.

Naravno, jedan dan u godini ništa ne znači ako ćemo ih sve ostale dane potpuno zanemariti. Ipak proslavljanje ovog dana omogućava da se ujedine sve organizacije i pojedinci koji se na svoj način već bave zaštitom životinja. Oni bivaju obeleženi logoom World Animal Day i takođe promovisani na njihovom sajtu, što im omogućava da privuku investitore.

Zašto baš 4. oktobar?

Za tvorca Svetskog dana životinja smatra se nemački pisac i izdavač magazina „Čovek i Pas”, Heinrich Zimmermann. On je organizovao prvi Dan životinja 24. marta 1925. u Berlinu. Događaju je prisustvovalo preko 5000 ljudi. Plan je bio da događaj od početka bude 4. oktobra, ali Sportska palata u Berlinu, gde je događaj održan, nije bila slobodna tog datuma. Najpre je dobio podršku samo u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Čehoslovačkoj. Ipak je vredno radio svake godine kako bi promovisao ovaj dan.

Četiri godine kasnije događaj je prvi put održan na današnji datum. 1931. na konferenciji organizacija za zaštitu životinja u Firenci je prihvaćen predlog da se 4. oktobar obeležava kao Svetski dan životinja.

Ovog dana  sve organizacije za zaštitu životinja i svi azili za životinje u svetu otvaraju svoja vrata za posetioce, organizuju informativno-edukativne štandove, radionice, razne vrste edukacija, grupna druženja, prikupljanje donacija i razne druge aktivnosti.

Ove aktivnosti  treba da nas podsete na sledeće:

–    Životinje su ravnopravni stanovnici naše planete sa kojima delimo svoj život na njoj,

–    one imaju jednako pravo na život kao i mi,

–    one, kao i mi, osećaju bol, patnju, strah i stres, tako da im ne smemo činiti ono što ne želimo da neko čini nama, ono što sankcionišemo u okviru našeg, ljudskog, društva.

Ovog dana takodje treba da se podsetimo da je čovek istrebio mnoge životinjske vrste uništavajući njihova staništa i eksploatišući ih zarad profita i zabave. Ogroman broj kućnih ljubimaca pati i umire odbačen na ulicama ili u prepunim azilima. Samo u Evropi preko 35.000 životinja godišnje strada u mukama u besmislenim eksperimentima. Preko 50 miliona životinja godišnje se ubije na najsvirepije načine zbog krzna. Milioni životinja širom sveta pate i umiru u transportima, klanicama, cirkusima, raznim fijestama, trkama, zoo vrtovima, borbama.

Pristalice pokreta za dobrobit životinja polaze od stava da je opravdano upotrebljavati životinje u onoj meri u kojoj se drastično ne narušava njihova dobrobit definisana preko tzv. pet sloboda:

1. Sloboda od gladi i žeđi,
2. Sloboda od fizičke, termalne i psihičke neudobnosti, obezbeđenjem prostranog smeštajnog ambijenta,
3. Sloboda od bola, povreda i bolesti,
4. Sloboda od straha, stresa i patnje,
5. Sloboda da ispoljava normalne oblike ponašanja karakteristične za vrstu.

Pristalice pokreta o pravima životinja smatraju da su prava životinja podjednako važna kao i prava ljudi, te da čovek nema moralno opravdanje da koristi životinje za svoje različite potrebe. Iz prethodnog proizlazi teorija o potpunom oslobadjanju životinja od ljudske eksploatacije i upotrebe.