Dijalog i institucija nasušne reči, a nezadovoljstvo svuda: Zašto je Srbija morala da stane?

„U prirodi ovakve vlasti je da ne popušta. Svako popuštanje sa njihove strane, oni to tako vide, bio bi znak slabosti. Demonstracija snage i sile sastavni je deo njihovog bića“, rekao je Bešić, gostujući u emisiji Newsnight.

Sa druge strane, ističe, opozicija je sebe dovela u situaciju da ne sme, prosto ne sme da popusti.

„Pre izbora rovovi su bili duboki, sada su još dublji. Kada je reč o opoziciji, očito je da je emotivni naboj jako visok. Brinu me dve stvari. Prvo, nijedna strana popustiti neće u ovakvoj situaciji. Gledaćemo jedan galimatijas argumenata koji neće odvesti ka rešavanju aktuelne političke krize“, prognozira.

Međutim, još je veći problem što ta trenutna politička kriza, po njegovom uverenju, jeste nešto što će trajati.

„Trajaće u različitim oblicima i scenarijima. Na duže staze sledi period duboke političke nestabilnosti, period snažne deligitimizacije ionako problematično legitimnog političkog sistema, period u kome će obe strane koristiti svaku priliku da prodube već duboke tenzije. To me kao građanina i intelektualca pomalo brine“, istakao je.

Na pitanje ko je odgovoran da pokrene dijalog, profesor odgovara da je ključ uvek u rukama vlasti.

„Ako biste tražili uzrok svih problema, to je odsustvo dijaloga između dve strane. Da funkcionišu institucije, ne bismo imali sukob na ulicama. Kada institucije ne funkcionišu, sukobi se prenose na ulicu. Odgovoran je za to onaj ko je odgovoran i za instuticije“, objasnio je.

Dve su nasušne reče u našem društvu – institucija i dijalog, kaže.

„U svakom demokratskom društvu za dijalog je odgovorna uvek više vlast nego opozicija, jer vlast ima mehanizme da ga inicira i pokaže dobru volju. Bilo bi dobro kada bi taj dijalog makar ‘na bokovima’ mogao da se ostvari, ali ono što gledamo u Skupštini nije dijalog“, rekao je Bešić.

Kada je reč o ovoj situaciji po pitanju izbora, misli da obe strane uopšte onu drugu ne čuju.

„Vlast treba da čuje je veliki broj argumenata koji govore u prilog tome da izbori nisu bili regularni. Opozvija koristi termin ‘krađa’ za ono što nije krađa – ako se neko odjavi iz Knjaževca i prijavi u Beograd, pa glasa – da li je to fer? Nije. Da li je krađa? Opet nije. To nije bila fer utakmica. Da li je to izborni inženjering? Jeste. Zašto to radi dominantna partija? Da bi pokazala svoju nadmoć. To treba nazvati neravnopravnim i nefer uslovima na izborima“, mišljenja je.

Najveći deo problema je interni izborni turizam, smatra on.

„Kol centar je već ozbiljnija stvar i to je moralo da bude adresirano od strane tužilaštva. Nije, jer institucije ne rade svoj posao. Tužilaštvo mora da reaguje po službenoj dužnosti, kupovina glasova je krivično delo i tačka. Opozicija u tom smislu ima dobre argumente, koje vlast uopšte ne želi da čuje“, rekao je on.

Vlast, sa druge strane, kaže da su izbori bili čisti i da je izborni turizam potpuno normalan i u redu, podsetio je.

„Poenta je što opozcioni argumenti moraju da odvoje ove stvari i adresiraju ono što je zaista bilo problematično, kao što je direktna kupovina glasova“, rekao je profesor Bešić.

Male nade u međunarodni faktor
Bešić je, kaže, primetio mnogo oportunizma kod samih međunarodnih aktera po ovom pitanju.

„Iz istih zemalja EU imate ljude koji kažu da je sve bilo u redu, a drugi da je reč o krupnoj izbornoj prevari. Neke zemlje ćute, druge reaguju blago, treće čestitaju vlasti na pobedi. Ne bih za ovaj sukob računao na međunarodnu zajednicu“, rekao je on.

Više informacija pročitajte OVDE.