Film

Kritika filma ‘’Maestro’’: Fino cizeliran biopik o Leonardu Bernštajnu

Foto: YouTube printscreen/Netflix

Foto: YouTube printscreen/Netflix

Bredli Kuper, nakon kvalitetnih glumačkih izdanja u ne baš uvek takvim filmovima, izrasta u reditelja koji kapitalnu narativnu osnovu ume da premreži finesama i stilskom inventivnošću. Posle hita ‘’Zvezda je rođena’’ koji je očarao svojim romantičarskim štimungom, Kuper nam donosi priču o komplikovanom emotivnom i stvaralačkom životu kompozitora i dirigenta Leonarda Bernštajna. To čini i glumački na intrigantan način, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.

Netflix je pre nedelju dana predstavio najnoviji film Bredlija Kupera, ‘’Maestro’’, koji je svoju svetsku premijeru imao na Venecijanskom festivalu. Kuper je inspiraciju za ovo ostvarenje pronašao u životnim ushićenjima i ćorsokacima, stvaralačkim uzletima i depresivnim pasažima slavnog kompozitora i dirigenta Leonarda Bernštajna (sedam Emi nagrada, dve Toni nagrade, šesanest Gremi nagrada), koji je ostavio značajan trag i u Holivudu.

Centralni odnos koji Kuper prati jeste Bernštajnova ljubav sa brodvejskom i televizijskom glumicom Felisijom Montalegre (još jedno briljantno izdanje glumice Keri Maligan), koja prilično široko prihvata muzičara sa svim njegovim manama, biseksualnim sklonostima,  emocionalnim rascepljenostima i ponorima. Ipak, u braku oni, uz izvesne krizne periode, uspevaju da odneguju troje dece, da budu motor društvenog i kulturnog života (reditelj nam često prikazuje partijanja umetničkih krugova Njujorka), proaktivno neguju svoje karijere (naravno, Bernštajnova je više u fokusu jer njegova genijalnost i inventivnost gravitaciono odnosi gro energije ovog filma). Felisija revnosno i kontinuirano prati Bernštajna na njegovom stvralačkom putu, gde ima prilično ljubavi za tog darovitog čoveka, ali, čini se, kao da snažno oseća da uz njega mora da bude sve vreme i iz ogromnog poštovanja za njegovo delo koje ovaj daruje svetu. Njegovi se uspesi nižu, ambicije granaju, ciljevi pomeraju a kada deca odrastu, dolazi vreme da se neke stvari i njima objasne, pogotovo što do njihove ćerke Džejmi (Maja Turman Houk, Itanova i Umina kći,  kao otkrovenje) stižu razne glasine o ocu.

Kako stari, međutim, Felisiji sve teže padaju Bernštajnova fokusiranja na muškarce, ona doživljava krize, pa je u nekom trenutku spremna i sama da poželi udvarače. Senka velikog umetnika i sav bagaž života sa njim, žestoko će se odraziti na Felisiju, jer njeno dostojanstvo, bez obzira na širinu pogleda, razumevanje za supružnika i raskošnu skalu njegovih interesovanja, pa i poroka (više puta Kuper pokazuje njegovo insistiranje kako mnogo voli ljude i da je zastrašen da u bilo kom trenutku može da ostane sam), trpi, povređena je kao žena i utučena što oni nemaju svoju zaštićenu areu od drugih ljudi, gde bi samo njih dvoje uživali u njegovim uspesima. Sekvenca teške i bolne rasprave u prazničnoj atmosferi (koju začini ogromni Snupi koji spolja dođe do prozora) gde mu Felisija ukazuje kako je na ivici i ne može više da podnese njegove avanture, ima izuzetnu vrednost i dostiže svojom snagom neke momente iz bergmanovskih hronika krize ljudi u bračnom životu.

Izvrsne diskretne prelaze između scena ili vremenskih perioda Kuper režira maestralno, a posle prvih četrdesetak minuta, posvećenih junakovom afirmisanju, zaljubljivanju i zauzimanju pozicija u svetu muzike, sledi kolor transfer i to takav da do u tančine rekreira i pogađa vizuelni šmek ostvarenja koja su nastajala tih 60-ih u američkoj kinematografiji. To je zasluga  direktora fotografije Metjua Libatika, poznatog po saradnji sa Darenom Aronofskim, koji je snimio i prvi rediteljski poduhvat Bredlija Kupera. 

Posle ograničene bioskopske distrubucije, film ‘’Maestro’’ prikazan je na Netflixu 20. decembra i svakako spada među najzanimljivija ostvarenja godine. Film ima četiri nominacije za nagradu Zlatni globus.