Kritika filma ‘’Maestro’’: Fino cizeliran biopik o Leonardu Bernštajnu

Netflix je pre nedelju dana predstavio najnoviji film Bredlija Kupera, ‘’Maestro’’, koji je svoju svetsku premijeru imao na Venecijanskom festivalu. Kuper je inspiraciju za ovo ostvarenje pronašao u životnim ushićenjima i ćorsokacima, stvaralačkim uzletima i depresivnim pasažima slavnog kompozitora i dirigenta Leonarda Bernštajna (sedam Emi nagrada, dve Toni nagrade, šesanest Gremi nagrada), koji je ostavio značajan trag i u Holivudu.

Centralni odnos koji Kuper prati jeste Bernštajnova ljubav sa brodvejskom i televizijskom glumicom Felisijom Montalegre (još jedno briljantno izdanje glumice Keri Maligan), koja prilično široko prihvata muzičara sa svim njegovim manama, biseksualnim sklonostima,  emocionalnim rascepljenostima i ponorima. Ipak, u braku oni, uz izvesne krizne periode, uspevaju da odneguju troje dece, da budu motor društvenog i kulturnog života (reditelj nam često prikazuje partijanja umetničkih krugova Njujorka), proaktivno neguju svoje karijere (naravno, Bernštajnova je više u fokusu jer njegova genijalnost i inventivnost gravitaciono odnosi gro energije ovog filma). Felisija revnosno i kontinuirano prati Bernštajna na njegovom stvralačkom putu, gde ima prilično ljubavi za tog darovitog čoveka, ali, čini se, kao da snažno oseća da uz njega mora da bude sve vreme i iz ogromnog poštovanja za njegovo delo koje ovaj daruje svetu. Njegovi se uspesi nižu, ambicije granaju, ciljevi pomeraju a kada deca odrastu, dolazi vreme da se neke stvari i njima objasne, pogotovo što do njihove ćerke Džejmi (Maja Turman Houk, Itanova i Umina kći,  kao otkrovenje) stižu razne glasine o ocu.

Kako stari, međutim, Felisiji sve teže padaju Bernštajnova fokusiranja na muškarce, ona doživljava krize, pa je u nekom trenutku spremna i sama da poželi udvarače. Senka velikog umetnika i sav bagaž života sa njim, žestoko će se odraziti na Felisiju, jer njeno dostojanstvo, bez obzira na širinu pogleda, razumevanje za supružnika i raskošnu skalu njegovih interesovanja, pa i poroka (više puta Kuper pokazuje njegovo insistiranje kako mnogo voli ljude i da je zastrašen da u bilo kom trenutku može da ostane sam), trpi, povređena je kao žena i utučena što oni nemaju svoju zaštićenu areu od drugih ljudi, gde bi samo njih dvoje uživali u njegovim uspesima. Sekvenca teške i bolne rasprave u prazničnoj atmosferi (koju začini ogromni Snupi koji spolja dođe do prozora) gde mu Felisija ukazuje kako je na ivici i ne može više da podnese njegove avanture, ima izuzetnu vrednost i dostiže svojom snagom neke momente iz bergmanovskih hronika krize ljudi u bračnom životu.

Izvrsne diskretne prelaze između scena ili vremenskih perioda Kuper režira maestralno, a posle prvih četrdesetak minuta, posvećenih junakovom afirmisanju, zaljubljivanju i zauzimanju pozicija u svetu muzike, sledi kolor transfer i to takav da do u tančine rekreira i pogađa vizuelni šmek ostvarenja koja su nastajala tih 60-ih u američkoj kinematografiji. To je zasluga  direktora fotografije Metjua Libatika, poznatog po saradnji sa Darenom Aronofskim, koji je snimio i prvi rediteljski poduhvat Bredlija Kupera. 

Posle ograničene bioskopske distrubucije, film ‘’Maestro’’ prikazan je na Netflixu 20. decembra i svakako spada među najzanimljivija ostvarenja godine. Film ima četiri nominacije za nagradu Zlatni globus.