Božićna poslanica Episkopa Braničevske eparhije

Vladika Ignatije je istakao da danas slavimo veliki događaj iz istorije našeg spasenja, a to je silazak sina božijega u svet, kada se rodio kao čovek, od presvete djeve duhom svetim.

„Ovo je kako nas uče sveti oci najveći događaj i cilj zbog koga je Bog sve stvorio iz nebića u biće. Cilj je sjedinjenje čoveka, a preko čoveka i čitave stvorene prirode, budući da čovek svojim telom nosi u sebi celokupnu prirodu, sa Bogom i u ovom sjedinjenju je spasenje. Da bi mogli da razumemo ovaj događaj, treba da vidimo od čega se spasavamo. To je ono što danas zavoravljamo, i mi koji smo u crkci, a posebno oni koji nisu baš često u crkvi. Spasenje naše je spasenje od smrti. To je najveći problem, kako kaže sveti apostol Pavle čoveka i čitave prirode i od nje može da nas spase jedino Gospod i to jedino u zajednici sa njim može tvorevina iz ljudi da prevaziđe smrt. Bog je jedini izvor života“, naveo je Midić.

On je pojasnio otkuda smrt u svetu.

„Smrt je upravo posledica stvaranja sveta ni iz čega. Kako kaže sveti Atanasije veliki, priroda naša ljudska i priroda sveta je nekadašnje nebiće. Budući da smo stvoreni od nebića i da je naša priroda nebiće, ona je smrtna i ne može da postoji sama za sebe mimo zajednice sa Bogom. Ovo posebno treba naglasiti danas, zato što ljudi ne znaju od čega se spasavamo. Svako ima neke svoje brige ili probleme, pa se moli Bogu za to da mu Gospod pomogne, a zaboravljamo da je osnovni problem čoveka i svih živih bića smrt i iz tog problema proizlaze svi drugi problemi. Čovek kad greši, on greši često boreći se protiv smrti, ali na jedan pogrešan način". 

Bez zajednice sa Gospodom, sa sinom božijim priroda ne može da postoji.

„Zato je ovaj događaj centralni i njavažniji u istoriji našeg spasenja. Bog je uzeo našu prirodu, međutim, ta priroda postoji sada uličnosti sina božijega, ali mi smo ličnosti posebne, konkretne i da bi svaki od nas ako želiko da postojimo, ali naravno to je ustvari želja svakoga čoveka, pa čak i onih koji ponekad izjavljuju da im nije stalo do života, svako biće želi da večno živi, da prevaziđe smrt. To se može jedino postići u zajednic sa Bogom. Nas danas mnoge nauke obmanjuju i stvaraju nam utisak da ćemo mi sami da se izborimo protiv smrti na taj način što ćemo razviti medicinu, pa ćemo ukinuti sve bolesti, to je apsolutno nemoguće. Biologija nas uči da je smrt sastavni deo našeg života i ona se ne može iskoreniti od strane nas samih, može da bude prevaziđena samo u zajednici sa Gospodom. I upravo to je ono što se sledeće dešava, a to je da je Gospod pozvao sve nas koji želimo da uđemo u život večni, a to je ustvari da budemo sjedinjeni sa njim. To postižemo duhom svetim kroz krštenje. Krštenje je sjedinjenje svakoga čoveka koji xželi da bude kršten duhom svetim sa Hristom, to je ustvari i poistovećenje naše sa Hristom". 

Duh sveti sjedinjujući sa Hristom sve nas, gradi jednu zajednicu mnogih u Hristu i ro je liturgijska zajednica, naglašava Midić.

„Liturgijska zajednica je zajednica mnogih u jednome gospodu Hristu i gospod je prisutan jedino u liturgiji kao jedan i mnogi. Zato je krštenje kao zajednica sa Bogom uvek bilo vezano za svetu liturgiju. Bog je prisutan među nama samo kroz svogasina koji je postao čovek. Inače, mi ne možemo da dođemo do Boga. Bog je izvan ovoga sveta, ali je iz prevelike ljubavi stvorio nas želeći da postojimo i dao nam je tu mogućnost da postojimo na taj način što ćemo biti sjedinjeni sa njimkroz sina božijeg. Mi svaki događaj liturgijski zato što je na liturgiji prisutan sam Gospod. Otuda i toliko poštovanje našeg naroda prema episkopu i svešteniku koji služi. Tu Gospod prisustvoje. Sveta liturgija i prisustvo Božije Hristovo među nama u liturgijskom sabranju kao jedan i mnogi je ustvari samo sada ikona onoga poslednjeg događaja koji svi očekujemo, a to je drugi dolazak Hristov i ustanovljenje carstva božijeg. Sveta liturgija je samo ikona tog carstva, budućeg našeg života“. 

Završio je poslanicu tradicionalnim pozdravom „Hristos se rodi! Zaista se rodi!“.