Vesić aktivniji za 1.275 odsto: Funkcioneri bili prisutniji u kampanji nego kada nema izbora

U njihovom izveštaju se dodaje da je istovremeno ukupan broj aktivnosti neznatno povećan (sa 599 na 603), što znači da su redovne, neatraktivne, „nepromotivne“ aktivnosti redukovane, bilo radi angažovanja u stranačkim promocijama, bilo radi promotivnih aktivnosti u svojstvu funkcionera.

To se, kako se dodaju iz Transparentnosti, najbolje vidi na primeru sastanaka u kabinetu, što je jedna od najredovnijih aktivnosti funkcionera – tokom 47 dana novembra i decembra 2022. godine bilo ih je 269, a tokom kampanje u 2023. godini 129.

„Broj promotivnih aktivnosti 10 promotivno najagilinijih funkcionera je upetostručen – povećan je za 401 odsto. Aleksandar Vučić je na stranačkim skupovima nastupao kao predsednik Srbije, a ponekad je predstavljan kao

„predsednik Srbije i član SNS“. U svojstvu predsednika tokom kampanje imao je 14 promotivnih aktivnosti, dvostruko više nego u istom, neizbornom periodu, prethodne godine, kao i niz drugih akltivnosti koje su imale promotivni karakter“, ističe se u izveštaju Transparentnosti.

Drugi funkcioneri SNS su, dodaje se, funkcionerskom kampanjom doprineli ovoj medijskoj dominaciji liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, posebno Goran Vesić sa 55, Aleksandar Šapić sa 44 i Darija Kisić Tepavčević sa 33 promotivne aktivnosti. Ovo troje su imali i procentualno najveći rast broja promotivnih aktivnosti u odnosu na neizborni period – Vesić 1.275 odsto (55/4), Kisić-Tepavčević 725 odsto (333/4) i Šapić 633 odsto (44/6).

Visoko se kotira, navodi Transparentnost, i Aleksandar Martinović sa rastom od 850 odsto, ali uz nisku startnu osnovu – samo 2 u uporednom periodu 2022. godine i 19 u izbornoj kampanji.

„I u ovoj kampanji zabeleženo je „kombinovanje“ funkcionerske kampanje i stranačkih aktivnosti – funkcioneri u nekom mestu borave na promotivnim aktivnostima, kao državni zvaničnici (poseta bolnici, sudu, gradilištu), a potom prisustvuju stranačkom mitingu u tom mestu. Takve kombinacije redovno je imao i glavni govornik na ovim stranačkim skupovima, Aleksandar Vučić, koji je na mitinzima predstavljan kao predsednik Srbije“, napominje se u monitoringu.

Oni napominju da je tokom monitoringa zapaženo da su značajan broj promotivnih aktivnosti imali i pojedini funkcioneri, prvenstveno ministri, koji nisu bili obuhvaćeni monitoringom, poput Slavie Đukić Dejanović.

Od promotivno neaktivnih, a obuhvaćenih uzorkom, mogu se pomenuti Jelena Tanasković, Zoran Gajić, manje aktivna bila je i Maja Popović, dok je Irena Vujović potpuno nestala u drugom delu kampanje.

Navodi se i da je Ivica Dačić i ovog puta, kao i u nekoliko ranijih izbornih ciklusa imao mali broj promotivnih aktivnosti (samo dve), i fokusirao se na stranačku kampanju.

„U ovoj kampanji moglo se uočiti i koliko je u praksi beskorisno „ograničenje“ funkcionerske kampanje uspostavljeno dopunom Zakona o elektronskim medijima. Zakon, naime zabranjuje (formulacija „mediji ne mogu izveštavati“) TV i radio stanicama da tokom poslednjih 30 dana kampanje izveštavaju o otvaranju objekata i obeležavanju početka izgradnje objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, poslanike ili odbornike“, ocenjuje Transparentnost.

Funkcioneri koji nisu kandidati, prema navodima monitoringa, slobodno su otvarali radove i objekte, a oni koji jesu bili kandidati obilazili su gradilišta ili mesta gde će se tek gradti, ponekad i objekte koji su ranije rekonstruisani, izgrađeni, (svečano) otvoreni.

„U kampanji je viđeno i pogrešno tumačenje ovog ograničenja, greškom ili zarad dodatne medijske pažnje, kada je Aleksandar Vučić održao govor u kome je poručio da ne može da drži govor na svečanosti povodom puštanja u rad gasne interkonekcije Srbija-Bugarska. Vučić, iako nosilac svih lista SNS-a, nije bio kandidat na ovim izborima“, zaključuje u izveštaju.