Društvo

Centar za mame objavio 15 preporuka Ministarstvu zdravlja za poboljšanje stanja u porodilištima

Foto: EnvatoElements

Foto: EnvatoElements

Udruženje Centar za mame uputilo je 15 preporuka Ministarstvu zdravlja koje, kako se ističe u saopštenju - "napokon treba da reaguje i obezbedi da porodilišta budu mesta gde se rađa život sa radošću, a ne traumom za čitav život".

Nakon decenije ukazivanja na sistemsko zanemarivanje i sve propuste u našim porodilištima dočekali smo da bebe umiru na mestu gde se životi rađaju i to uz najgore moguće ophođenje prema majci koja je izgubila svoju bebu, konstatuje Centar za mame uz pitanje: Šta će se sistemski preduzeti da se ovako nešto više nikada ne ponovi?

Centar za mame navodi da su brojna svedočenja žena koje su iz porodilišta izašle sa traumama i sa ni malo lepim iskustvom, dalekim od onoga kako bi svaka žena trebala da se oseća nakon što rodi bebu i postane majka.

„Nadamo se da je ovaj talas vriska nezadovoljnih majki konačan apel i tražimo hitno preduzmanje konkretnih mera za poboljšanje stanja u našim porodilištima. Naše preporuke bazirane su na deceniji istraživanja, osluškivanja potreba trudnica i majki, tribina i razgovora sa stručnjacima i stručnjakinjama. Preporuke su namenjene Ministarstvu zdravlja koje napokon treba da reaguje i obezbedi da porodilišta budu mesta gde sa rađa život sa radošću, a ne traumom za čitav život“, ističe Centar za mame navodeći ukupno 15 stavki.

Centar ističe da ništa od navedenog ne zahteva velika ulaganja, „samo volju i sluh za obezbeđenje optimalnih uslova rađanja u našoj zemlji“.

„Mnogo je priče o natalitetu ali ne smemo govoriti o rađanju beba uz potpuno zanemarivanje stanja u našim porodilištima. Zahtevamo da porodilišta budu prijatelji mama“, ističe Centar za mame.

Ovo su preporuke:

1. Uvedite obaveznu akreditaciju svih porodilišta u skladu sa Standardima za akreditaciju porodilišta i neonatološku zdravstvenu zaštitu koje propisuje Agencija za Akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije.

2. Otvoreno razgovarajte sa osobljem porodilišta i strukovnim udruženjima kako bi čuli i njihovo mišljenje. Moramo da znamo kako se oni osećaju, da li smatraju da su uslovi u kojima rade adektvatni, da li su im potrebne dodatne veštine, da li i kako prate svetske trendove i prakse što se porođaja tiče… Prema pravilniku o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite postoji obaveza da se sprovode istraživanje o zadovoljstvu korisnika, ali i zaposlenih. Centar za mame i naše saradnice stoje na raspolaganju za sprovođenje tih istraživanja jer znamo da je medicinsko osoblje naš glavni partner u rešavanju problema koji postoje u porodilištu.

3. Upoznajte svaku trudnicu sa njenim pravima i obezbedite da ta prava svakoj trudnici budu zagarantovana. Bitno je da trudnica da informisan pristanak koji, po preporuci Međunarodnog udruženja ginekologa i opstetričara, čini proces komunikacije i interakcije. Već sutra istaknite na vidnom mestu na svim porodilištima broj koji mogu da pozovu trudnice i mame koje smatraju da su im prava ugrožena. Svaki lekar/ka i svaki/a zaposlen/a mora da ima identifikaciju, a svaka trudnica mora da zna koja su njena prava i kome da se obrati ukoliko su joj prava ugrožena.

4. Rasteretite tercijalne zdravstvene ustanove kako bi se u svakom porodilištu broj porođaja sveo na optimalan, a fiziološke porođaje vezati za sekundarne zdravstvene centre. Time bi se skinuo ogroman pritisak sa velikih centara gde zaposleni jedva postižu sve što treba, a porodilje se osećaju kao da su na pokretnoj traci. Ova preporuka je u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, koja navodi da se skoro trećina godišnjih porođaja desi u osam velikih porodilišta gde se po pravilu zbrinjavaju i trudnoće visokog rizika, te je teško osporiti argumente da usled preopterećenosti osoblja i prostora, može doći do određenog zanemarivanja nekomplikovanih trudnoća, ili neopravdane primene indukcije, kao i operativnog dovršenja normalnih porođaja, koji je u dramatičnom porastu i u EU i u Srbiji.

5. Dozvolite besplatnu pratnju u svim porodilištima i to ne u svrhu obezbeđenja već podrške mamama. Ta podrška treba da bude osoba po izboru porodilje. Ovu preporuku je dala i Svetska zdravstvena organizacija 2018. godine.

6. Vratite babicama njihovu važnu ulogu na porođaju jer babice su najvažnije kod vaginalnog porođaja. Adekvatno edukovane, empatične, iskusne i vešte babice mogu samostalno da vode porođaj čime bi se rasteretili lekari i lekarke koji su nam potrebni u kriznim situacijama. Iskustva iz celog sveta pokazuju da su babice najbolji prijatelji porodilja i da im treba obezbediti veću autonomiju na porođaju. Takođe je važno da se poboljša komunikacija između babica u domovima zdravlja, babica u porodilištu i babica u patronaži.

7. Standardizujte pripremu za porođaj i omogućite održavanje psihofizičkih priprema za porodilje u odabranom porodilištu. Ne sme se dogoditi da porodilja bude odbijena za psihofizičku pripremu zato što u grupi nema mesta. Uvedite pored psihofizičkih priprema za porodilje i psihološka savetovanja na porodičnom nivou.

8. Obezbedite adekvatnu i kontinuiranu edukaciju svih zaposlenih u porodilištu na temu empatije i značaja dobre komunikacije između lekara i pacijenta, kao deo obavezne edukacije za dobijanje licence. Pored brige o zdravstvenom stanju mame i bebe, izuzetno je važna briga o mentalnom zdravlju koje je u porodilištima potpuno zanemareno. Potrebna je kontinuirana edukacija stručnjaka kako bi svi zaposleni u porodilištu mogli da pruže i psihosocijalnu podršku i kako bi se unapredila komunikacija sa trudnicama i mamama.

9. Obezbedite psihološku podršku u svim porodilištima u Srbiji. Psihološka podrška potrebna je posebno u situacijama rizičnih porođaja, prevremenih porođaja, smrtnih ishoda na porođaju, kiretaža, pobačaja. Podrška je potrebna trudnicama i mamama ali i osoblju u porodilištu. Kao prvi korak je važno saznati koji je broj zaposlenih psihologa i psihološkinja u porodilištima jer, koliko mi znamo, taj podatak ne postoji.

10. Obezbedite žalbeni mehanizam koji će da sprovodi i nadgleda tim koji čine predstavnici Ministarstva zdravlja, zastitnika pacijenata i organizacija na lokalnom nivou. To telo bi se na mesečnon nivou sastajalo, rešavalo slučajeve prijavljenih nepravilnosti i imalo jasne nadležnosti za sankcionisanje. Takođe je potrebno obezbediti žalbeni mehanizam za uzbunjivače. Svako nekažnjeno nedozvoljeno ponašanje osoblja u porodilištu otvara vrata novim neregularnostima. Važno je da postoji lična odgovornost svih zaposlenih i da javnost bude upoznata sa postupcima i sankcijama koje su preduzete.

11. Preduzmite sve potrebne mere da se korupcija u porodilištima iskoreni i da sve trudnice imaju isti pristup i tretman na porođaju. U porodilištu nema mesta za razlike i diskriminacije, za VIP tretmane i slično. Svaka trudnica zaslužuje jednak tretman, a svaki lekar koji primi mito, uključujući i “poklon” u vidu novčane naknade za porođaj mora biti kažnjen oduzimanjem licence za rad.

12. Humanizujte porođajne procedure. Mnoge zastarele metode i dalje su redovna praksa u našim porodilištima uključujući klistiranje i brijanje, kontinuirano ležanje na leđima, indukciju i stimulaciju porođaja, vezivanje žena, pritiskanje i naleganje na stomak ženi tokom porođaja, ne davanje hrane i vode trudnici tokom kontrakcija, epiziotomija bez potrebe i sl. Svetska medicina je puno napredovala poslenjih decenija, tražimo da medicina u Srbiji prati preporuke Svetske zdravstvene organizacije, Međunarodnog Udruženja ginekologa i opstetričara…

13. Obezbedite pristojne uslove za rađanje, kontinuiranim ulaganjem u naša porodilišta. Ubeđene smo da pristojan toalet, okrečeni zidovi, grejanje i topla voda nisu veliki izdatak za majke koje donose bebe na svet.

14. Kontinuirano pratite i poboljšavajte rad porodilišta.

15. Obezbeditepristup nezavisnom telu koje će skupljati i pratiti iskustva porodilja.