Svestrani majstor: Dejan Ilić Unuče

Ali, ako ga pitate čime se bavi u slobodno vreme, dobićete ne priču nego ceo roman.

Dejan Ilić, koga svi znaju pod nadimkom Unuče, je čovek širokih interesovanja kod koga se ljubav prema motorima, muzici, istoriji, fotografiji, filmu i humanitarnom angažmanu prepliće sa potrebom da zabeleži i dokumentuje sve važnije događaje čiji je bio učesnik ili svedok. 

Davne 1975, kao dečak od tek 11 godina, dobio je od oca „za kraj školske godine, a od regresa za godišnji odmor“ svoj prvi moped, čuveni Poni Ekspres. Već za par godina zamenio ga je Tomos elektronik 90, a nakon punoletstva i odsluženog vojnog roka i prvi japanac – legendarni Kawasaki z650. 

„Naravno da sam sa par drugara odmah krenuo na sva moto dešavanja po tadašnjoj Jugoslaviji. Posle trke na svetskom prvenstvu u Rijeci, pod utiskom svega što smo tamo videli, osnovali smo prvi moto klub u Plani pod nazivom „Hells Rider Great Plana City“. Po uzoru na svetske klubove nosili smo prsluke sa odštampanim nazivom i našim bojama na leđima, resama i svim pratećim detaljima. Tako opremljeni ostavili smo toliki utisak na trkama u Opatiji da se o nama pisalo kao o najinteresantnjem moto klubu u nekoliko dnevnih i nedeljnih novina širom bivše Juge.“

Međutim, pri ponovnom dolasku u Rijeku 1989. godine doživeli su  da budu privedeni od strane organa reda i zadržani u stanici milicije par sati. Motori su im konfiskovani sve do kraja moto fešte tako da su mogli da učestvuju samo kao posmatrači.

„Valjda smo im bili sumnjivi onako bajkerski opremljeni. Prsluci, rese, kožne pantalone, duge kose, ali nisu nam mnogo naudili“, priseća se Dejan. „Na tom skupu upoznali smo puno dragih ljudi iz celog sveta sa kojima smo i danas u kontaktu.“ 

Bajkerski točak koji se zavrteo na tim prvim trkama nastavio je da piše istoriju.

„Nakon raspada Jugoslavije početkom devedesetih prestale su i moto trke. Zato smo se 1993. sastali u Domu omladine u Beogradu Ljuba Božović, poznatiji kao Ljuba bajker, osnivač Rolling Chrome-a, prvog bajkerskog kluba u Srbiji, i ja kako bismo pokrenuli moto okupljanja i osnivanje moto klubova po Srbiji. U Velikoj Plani smo osnovali MK Free Wheels i već sledeće godine krenuli su moto skupovi po celoj zemlji. Posle velike završnice sezone kod Hajdučke česme, na predlog viđenijih bajkera, osnovao sam 24.12. 1994. savez moto klubova pod nazivom Moto Asocijacija. Ja sam bio i prvi predsednik, a kako sam bio organizator skupa u Plani, morao sam da imam kontakte sa svim poznatijim imenima iz sveta rok i bluz muzike. Tako su krenula poznanstva sa ljudima iz grupe SMAK, Borom Čorbom, Jelićima iz YU grupe, Đuletom, i mnogim drugim velikanima naše rok scene. Sa nekima od njih su se razvila velika prijateljstva koja i danas traju.“

Naš sagovornik se priseća kako je zahvaljujući poznanstvu sa Vladom Nikodijevićem Ribelijem prisustvovao tonskoj probi čuvenog bluz gitariste Džonija Vintera i proveo sa njim i članovima benda nezaboravno veče. Kasnije je upoznao članove grupa Dip Parpl i Vajtsnejk, sa Džoom Lin Tarnerom se družio u Velikom Trnovu, i sa još puno poznatih i manje poznatih muzičkih imena obišao mnoga mesta po Srbiji.

Ali, počevši još od onog Poni Ekspresa pa sve do danas, Dejan se nije odvajao od foto aparata. Prvo Smena 8, pa onda redom, kako mu je šta postajalo dostupno za pravljenje fotografija, tonskih i video snimaka. Vremenom se sakupilo na hiljade fotografija koje su ostajale u nekim kutijama sve do pojave interneta. 

„Pojavom društvenih mreža, što smatram pravom medijskom revolucijom, moje fotografije i snimci su privukli pažnju kako poznatih ličnosti iz sveta roka, tako i iz drugih oblasti. Ljudi su me kontaktirali i tako su nastala razna poznanstva, lepe saradnje ili pozivi na neke važne događaje. Recimo, bio sam u prilici da fotografišem specijalni orden Karađorđeve zvezde koji je pripadao kraljici Mariji, a decenijama je bio pohranjen u Brozovom sefu sa ostalim istorijskim dragocenostima. To je jedinstvena fotografija, nije postojala druga, i prosledio sam je Vikipediji gde svi mogu da je vide.“

Večina fotografija podeljena u čak 700 foto albuma koji se nalaze na Dejanovom FB profilu 

Puno snimljenog materijala Dejan postavlja na svoj Jutjub kanal, gde možete da vidite i nekoliko dokumentarnih filmova koje je uradio. Odakle interesovanje za dokumentarce, kako je ta priča krenula?

„Dokumentarci su nekako sami iznikli iz situacije u kojoj sam se našao ili razmišljao o nečemu što bi ostalo kao zapisani dokument jednog  perioda ili dešavanja, nešto što je važno ali nedovoljno prikazano široj javnosti.“

A počelo je tako što su 2014. godine Velika Morava i Jasenica poplavile kuće pored obale, a on krenuo da snimi neki kadar i pomogne ugroženim porodicama ako je potrebno. Ti kadrovi su izazvali interesovanje na društvenim mrežama, ljudi su se organizovali da pomognu, a Dejan je kasnije napravio kratki film „Fenjer“ o ugroženoj porodici sa decom koja žive bez struje i u vrlo lošim uslovima a postižu odlične rezultate u školi. 

„Pratio sam tu decu, vukovci koji su kasnije završili državne fakultete i izdigli se iz siromaštva. Hteo sam da dam primer ostaloj deci i omladini, ne znam koliko sam uspeo.“

Na desetom međunarodnom festivalu amaterskog dokumentarnog filma Zlatna buklija koji se održava svake godine u Plani, „Fenjer“ je osvojio specijalnu nagradu.

Sledi odličan dokumentarac „I bi rok“ o istoriji rokenrola u Velikoj Plani od 1955. do 2011, zatim „SMAK 2012“ gde je snimao pripreme za veliki koncert u Areni 2012. godine. „Zid smrti“, priča o vozačima zida smrti za koje je grupa Atomsko sklonište napravila numeru Pakleni vozači. 

Šlag na torti je „Povratak kralja“, film  za koji je dobio i najviše priznanje, Zlatnu bukliju,  za savremeni prikaz istorijskog događaja koji prikazuje život poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića i povratak zemnih ostataka u otažbinu zajedno sa  članovima kraljevske porodice, i na kraju, državnu sahranu uz najviše državne počasti u porodičnoj kripti u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Zahvaljujući ovom filmu dobija poziv da poseti Beli dvor i lično se upozna sa NjKV Aleksandrom II, njegovom suprugom, kneginjom Jelisavetom, i ostalim članovima kraljevske porodice, o čemu je pisao i podelio fotografije na društvenim mrežama.

Trenutno radi na dokumentarcu o Borisu Aranđeloviću, pevaču grupe SMAK, sa kojim je bio i veliki prijatelj. Nada se da će biti gotov do avgusta, kada je godišnjica Borisove smrti.

I tu nije kraj.

Početkom 2000-tih, u saradnji sa Radio Beogradom 202 i emisijom Putujući karavan, u planjanskom Domu omladine počinju da se organizuju nastupi mladih demo bendova, što prerasta u festival mladih rok muzičara Srbije pod nazivom Plana demo fest. Posle 12 godina trajanja i više od 200 grupa iz Srbije, plus gostijućih iz Italije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Švedske, ovaj festival zaustavila je epidemija korone, a posle epidemije nedostatak sredstava. Naravno da je jedan od organizatora bio i moj sagovornik na čiju inicijativu je, u međuvremenu, 2009. godine osnovano udruženje Balkanska Rok Inicijativa. 

Balkanska Rok Inicijativa, kao akreditivana organizacija od strane Evropskog Volonterskog Servisa, svojom saradnjom sa sličnim udruženjima u regionu omogućila je da veliki broj demo grupa učestvuje na omladinskim festivalima u Bugarskoj kao i da veliki broj mladih volontera više godina za redom provede po čitavo leto spremajući organizaciju nekoliko festivala u poznatim turističkim centrima na Crnom moru, banji Sandanski, planini Bansko i to sve besplatno, plus džeparac.

Na Inicijativu je tačku stavila, pogađate, epidemija. Ili samo zarez?

Bila je ovo, samo ukratko, priča o Dejanu Iliću Unučetu, ocu sina i dve ćerke, mužu, automehaničaru iz Velike Plane.

Dokumentarci:

1. Fenjer 

2.  I bi rok  

3. SMAK   

Piše Bilja Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane