Šta je prioritet na ekološkoj agendi države

Meteorolog iz Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović kaže da je vazduh zagađen već godinama i decenijama, jer se ne radi ono što treba.

„Nisam pristalica rang listi, jer moramo pratiti u dužem periodu. Teško je upoređivati doba dana, geografsku širinu, nadmorsku visinu, južnu hemisferu… Ovakva meteorološka situacija pogoduje zadržavanju čestica, ne rešava se uzrok zagađenja“, kaže on.

Prema mišljenju profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Jovovića, „čestice i razne gasovite komponente potiču od različiih stvari“.

„U zavisnosti od lokacije, mesta, načina ispuštanja, načina prečišćivanja gasova pre nego što izađu u atmosferu zavisi koliko će biti zagađenje“, kaže.

Dodaje da „nije sporno da je zagađenje vazduha ključni problem i u mnogim drugim državama“.

„Samo jedan odsto svih izvora zagađenja pravi pola štete, najveći izvori su uvek i najveći krivci“, ističe Jovović.

Ključni igrač, navodi on, jesu kućna ložišta.

„Ljudi zbog neznanja i ekonomske situacije lože šta stignu, otpad, gume, papir, plastiku, otpadna ulja… Plus ove razne neformalne grupe koje tope kablove da bi došli do bakra i plemenitih metala, plus deponije koje često u Srbiji gore… Lokalni izvori, mala industrija, uglavnom su ključni izvor zagađenja“, objašnjava Jovović.

Jovanović poručuje da institucije treba da se bave ovim problemom i ukazuje da na godišnjem nivou 17.000 smrtnih slučajeva može da se pripiše aerozagađenju.

„Investiranja u prevenciju su jeftinija od lečenja posledica“, tvrdi on.

Prema Jovovićevom mišljenju, ono što je nestvarno ovde je da niko, „pa čak i donosioci odluka ne shvataju da dišu isti vazduh kao i svi mi ostali“.

„Onih 17.000 ljudi što odu ranije nisu umrli što su udahnuli vazduh, ali bi živeli duže da nije takvo zagađenje. Neverovatna nezainteresovanost donosioca odluka. Politička volja, kao i u mnogim drugim stvarima je potrebna da bi se nešto uradilo“, kaže Jovović.