Nevena Kitanović: Smatram da svaka žena ako reši, može da pokrene svoj biznis (VIDEO)

Nevena Kitanović se bavi ugostiteljstvom, tačnije vlasnica je kafića koji je otvorila pre nekoliko godina. Kaže da je oduvek znala da će se baviti nekim svojim poslom. Radne navike je stekla još kao tinejdžerka, sa 18 godina. 

Moj početak rada je bio kad sam imala 18 godina i radila sam u kafiću. Radila sam sa drugaricama i cela atmosfera i sam rad sa društvom je bio fantastičan. Prosto sam zavolela ugostiteljstvo, ranije to nije bilo kao danas. Potpuno se drugačije radilo, drugačije su metode bile, čak nije bilo ni espreso aparata. Kuvala se samo domaća kafa. Rad sa ljudima, okruženje, kad dođeš u kafić, svi su veseli, raspoloženi, retko kad ćete videti narod u kafiću da je nešto tmuran i ostalo. Vodeći se time, stvorila se neka ljubav prema ugostiteljstvu.

Svi poslovi, koje je radila u životu bili su vezani za rad sa ljudima.  Od firme koja se bavi proizvodnm konfekcijom i rada u butiku, poslovima na televiziji i radiju, nevladinom sektoru, rada u pozorištu., Nena je sve vreme okružena ljudima. Jedno je sigurno znala,  da će se njena firma, čime god da se bavi zvati, Nobles. Došao je period kada je razmišljala o sopstvenom biznisu.

Život ti tu napravi svašta nešto, pa te dovede gde treba da budeš. Kakve god su tvoje želje, bitno je da ih imaš i da radiš na njima. Šta će posle univerzum da ti napravi, to je već njegova stvar. I uvek se desi u većini slučajeva, ako veruješ da će to biti najbolji mogući ishod za tebe. Čvrsto verujem u to. 

Žene koje vode sopstveni biznis suočavaju se sa izazovom pronalaženja ravnoteže između poslovnih obaveza i porodičnih ili ličnih obaveza. Ovaj balans može biti posebno izazovan, posebno ako postoje tradicionalna očekivanja o ženskoj ulozi u porodici.

Naravno, jako je važna podrška porodice. U to vreme ja sam imala jedno dete, ćerku i suprug i ja smo razmišljali da je pravo vreme da pokrenemo naš biznis. Onda sam došla na ideju da otvorimo prodavnicu brze hrane. Međutim, ostala sam trudna s drugim detetom i to je prosto palo u vodu, jer ne bih mogla da izdržim ni tempo rada, ni bilo šta. I onda se rodila ideja kafića, jer ja već imam neko iskustvo u svemu tome, već dugo radim sa ljudima i sam naziv Nobles je prosto prirodno došao iz te neke moje želje da jednog dana imam butik. Samo sam ga prenela na kafić. To je bilo 2012. godine, bila sam trudna sa drugim detetom, krenula da radim, čini mi se, u osmom mesecu.

Shvatila je da može i više i bolje, a došlo je i usavršavanje, i rad na sebi. 

Bilo koji posao kojim bilo ko želi da se bavi, mora da ga shvati prilično ozbiljno i da mnogo radi pre svega na sebi. Kakvo god obrazovanje da stoji iza bilo kog čoveka, rad na sebi je nešto što je neophodno za bilo kakav odnos. Da li je poslovni, da li je prijateljski, da li je porodični, da li je ljubavni. Rad na sebi je nešto što je najpotrebnije. Svih ovih godina, kada sam krenula da se bavim ugostiteljstvom, nisam zanemarivala rad na sebi. Jako sam ulagala u svoju edukaciju, u neformalno obrazovanje. Jedna od tih je obuka za baristu.

Žene se ponekad suočavaju s predrasudama i stereotipima o tome kako bi trebalo da izgleda ili se ponaša. Ovo može otežati sticanje poštovanja i autoriteta u poslovnom svetu. Međutim, situacija i društveni stavovi se menjaju. Najveća kriza u poslovanju dogodila se u vreme korone, koja je, između ostalih,  najviše pogodila ugostitelje. Međutim i prepreku je prebrodila, a nagrada za njen rad i trud došla je ubrzo. Ušla je u uži izbor Žene Zmaja.  

Žene koje rade na tome prepoznale su moju priču i moj entuzijazam i moju hrabrost da se uopšte bavim ovim poslom. Tako da sam 2021. ušla u uži izbor 24 žene za ženu Zmaja. Bila sam  jedina koja se bavi ugostiteljstvom. Na samoj dodeli ostala mi je jedna rečenica žene koja je osvojila nagradu “Cvijet uspeha za ženu Zmaja”, a koja se bavi proizvodnjom stočne hrane. Postavili su joj pitanje kako je prebrodila tu kriznu godinu korone i ostale. Odgovor je bio da je nama, u našoj zemlji, svaka godina krizna i da ona prosto ne zna kako bi se snašla da je sve savršeno. Tako da smatram da su žene ovde prilično naviknute, obučene, pa čak možda negde u genima imamo to da se stalno nosimo sa nekom borbom, da stalno guramo napred.

Poslovne obaveze i porodične odgovornosti za žene mogu biti izazovne. Upravljanje vremenom postaje ključno, a žene se često suočavaju s pritiskom da efikasno organizuju svoje vreme kako bi se bavile poslom i istovremeno posvetile dovoljno pažnje porodici. 

Samim tim što smo žene, većina nas ima i porodicu i decu, svoje poslove, sve to nekako treba uskladiti i naučiti dobro žonglirati sa tim stvarima, jer nije ni malo jednostavno da se posvetiš poslu. Svaki posao opstaje onoliko koliko mu fokusa daš, koliko mu se posvetiš, bilo koji posao, a isto tako ako se već žena odluči da ima decu i porodicu, onda je vrlo važno da bude i majka i supruga u toj porodici. Meni to što sam uspela da svoju decu osposobim, da funkcionišu same, da neke situacije u koje dođu reše same, mnogo olakšava posao. I samim tim ja imam više vremena da se posvetim i kafiću, i radu, i osoblju, i usavršavanju, i marketingu, ali to ne znači da je njima uskraćeno to kvalitetno vreme koje provode sa mnom i sa suprugom, i da neću biti tu kada one traže.

Posvećena sam onome što radim, što imam i stvaram neki svoj svet. To je ono što potenciram u reklamama na Instagramu, taj Nobles način pripreme. Neke stvari drugačije radim od drugih. To ima veze i sa mnom, ali prosto posao kojim se bavim je vrlo kreativan. I bilo bi tužno da se ta kreativnost ne iskoristi, jer samo kuvanje kafe je svuda isto. Sama priprema šejkova, bilo čega, pa čak i kolača na drugim mestima je isto. A ono što mu daje neku drugačiju notu je lični pečat. Dosta istražujem, pratim, gledam, smišljam šta bih mogla da ubacim, napravim, promenim, kako bi po nečemu taj napitak koji neko poželi da proba na malo drugačiji način. 

Želja žena da pokažu da su sposobne za širok spektar aktivnosti i odgovornosti, uključujući vođenje poslovanja, pokreće pozitivan pomak prema razbijanju rodnih stereotipa. Borba za ravnopravnost u poslovnom svetu, uključujući i preduzetništvo, nije samo pitanje individualne ambicije, već i deo šireg društvenog i kulturnog pokreta ka inkluzivnijem i ravnopravnijem društvu.

Što se tiče preduzetnica uopšte, mislim da žene danas se više odlučuju da započnu svoj biznis, možda ne u ugostiteljstvu, ali u nekim drugim stvarima, da. Ima dosta žena koje pratim na društvenim mrežama koje su preduzetnice, koje to jako lepo rade, sad zavisi da li je to butik, da li je nekad druga firma u pitanju, da li je poslastičarnica, nebitno, ali vrlo lepo to rade baš zato što su jedinstvene. Rade to onako kako one žele, ne kako drugi hoće i očekuju, nego baš onako kako su one to zamislile. Poslovanje mora da bude drugačije od ostalih, jer svaka od nas je drugačija na svoj način.

Tradicionalna podela poslova prema polu može stvarati izazove, posebno kada žene teže preuzeti aktivnu ulogu u poslovnom svetu i dokazati svoje sposobnosti izvan tradicionalnih domaćih obaveza.

Mislim da to ima veze sa kompletnim Balkanom gde se još uvek poslovi deli na muške i ženske, a da žene žele da pokažu da mogu da se nose sa mnogo većim stvarima nego što je spremanje ručka i pranje sudova. I slažem se i smatram da svaka žena ako reši, može da pokrene svoj biznis. Ako dovoljno veruje, ako se dovoljno edukuje za to što želi da radi i ako se dovoljno posveti poslu. Bukvalno može sve što poželi. Bitno je da radi na sebi zato, jer će tako da promeni pogled na svet, promeniće razmišljanje, promeniće uverenja koja je ograničavaju da postigne ono što je zamislila. Samim tim kad to promeni, promeniće se i okolnosti oko nje koje dovode do toga da krene da nešto radi samostalno. 

Nadamo se da će se društva na Balkanu i šire kontinuirano razvijati ka većem uvažavanju raznolikosti i osnaživanju žena u poslovnom svetu, omogućavajući im da ostvare svoje profesionalne ambicije i doprinesu ekonomskom rastu zajednice.

Podržavanje i promovisanje ženskog preduzetništva može doprineti razvoju ekonomske ravnopravnosti i jačanju ukupnog društva. Edukacija, svest o značaju raznolikosti u poslovanju i podrška politika koje promovišu ravnopravne prilike za sve, nezavisno od pola, igraju ključnu ulogu u stvaranju pozitivnih promena.