Na slovo, na slovo

Naime, tautogram je pesma, priča ili bilo koji tekst u kome sve reči počinju istim slovom. A Jovica Nikolić, železnički vatrogasac iz Lapova, je čovek koji, između ostalog, piše ovakve priče. 

U galeriji Centra za kulturu “Masuka” u Starom Selu, Jovica je predstavio svoju knjigu  “Od A do Š” i najavio novo, dopunjeno izdanje. Ali pisanje priča nije jedino interesovanje ovog neobičnog čoveka. Na poleđini njegove poslednje knjige Jelena Miletić, profesorka srpskog jezika I književnosti i urednica izdanja, o njemu kaže sledeće:

“Ovaj neobični entuzijasta, vatrogasac, novinar, ljubitelj prirode i pisane reči, skulptor, vajar, čovek koji pravi igračke za decu od drveta, dobrovoljni davalac krvi, ostavlja u amanet nešto što je još Vuk Karadžić započeo… Od svog rodnog Lapova i Čika Dačinog sokačeta, preko mnogih novinarskih članaka, gostovanja u raznim radio i TV emisijama, kao gost predavač u školi ili glumac amater, putem svojih neobičnih priča, stigao je čak do Frankfurta na Majni. Nadamo se da će ući u Ginisovu knjigu rekorda."

A sve je počelo kada su do njega došle stare matične knjige pružnih radnika iz Lapova. Kako su mu i otac i deda bili radnici železnice, naslušao se raznih priča i anegdota, a listajući ove knjige naišao je na pružnog poslovođu Petra Petrovića i, kako kaže, priča je nekako sama izašla iz njega.

“Pružni poslovođa Petar Petrović, poznatiji pod pseudonimom Pera Picajzla, preko pragova prelazi puno puta. Prvo pogleda prugu Paraćin – Popovac. Pešači polako, prag po prag. Pažljivo posmatra predsignal, pokazivače pravca, proverava, popravlja, priteže pragove...”  I tako do 2765 reči na slovo p smeštenih u 30 priča pod nazivom “Perini pajtaši”. 

Knjiga je objavljena 2011. godine i tek tada je saznao da njegovo “pisanje na slovo” ima i naziv – tautogram.

“Tada mi je jedna profesorka srpskog jezika rekla da je to veoma retka forma pisanja”,  kaže Jovica i nastavlja: “U knjizi “Od A do Š” za 73 priče na isto slovo ja sam upotrebio 7537 reči od kojih se tek 700 pojavljuje dva puta. To samo govori koliko je bogat naš jezik, a meni priča navire sama, pa mi nije teško da to bogatsvo i iskoristim.”

Bilo je pokušaja da se neka od njegovih priča prevede na engleski ili nemački jezik, ali se odmah shvatilo da je to nemoguća misija. Tako je pisalo i u obrazloženju zašto ga odbijaju iz Ginisove knjige rekorda – nemogućnost prevođenja.

Jovica Nikolić ne bavi se samo “pisanjem na slovo”. Pored “normalnih” priča i pesama, (“Dežurno pero” 2005 i “Iz prve ruke” 2007, kao i "Monografija penzionera Lapovo" 2013) on je kao novinar dopisnik u nekoliko redakcija, od 1980. godine do danas, objavio preko 7500 tekstova. Član je Udruženja novinara Srbije. Veliki je humanista, višestruki davalac krvi i sekretar Crvenog krsta u Lapovu, glumac amater i hroničar svog mesta. Od panjeva koje vadi iz Morave i Lepenice pravi neobične skulpture, od drveta dečije igračke. 

I još  jedan kuriozitet – Jovica zna napamet sve svoje priče i pesme!

Za svoje stvaralaštvo nagrađen je brojnim priznanjima, a sa književnim klubom “Milorad Branković” i Udruženjem samoukih likovnih stvaralaca proneo je svoje priče i skulpture po celoj Srbiji, kao i u srpskim zajednicama u dijaspori.

Mi koji smo se družili sa ovim svestranim čovekom prethodnog vikenda mišljenja smo da zaslužuje i priznanje za duhovitost, moravski šarm i prijateljsku neposrednost. Poslušajte ga i vi ako vam se pruži prilika, nećete uzalud potrošiti vreme. 

Piše Bilja Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane