Društvo

Kritika filma ‘’Ferari’’: Kako se kalio brend

FOTO: Youtube screenshot

FOTO: Youtube screenshot

Iako narativni tok nije obilato bogat, jer su se ključne stvari već dogodile u životu Enca Ferarija i njegovog bliskog porodičnog okruženja u trenutku kada Majkl Man počinje da prati zbivanja u njegovoj privatnoj i poslovnoj imperiji, stari majstor uspeva da nam isporuči propulzivan doživljaj posvećujući podjednaku pažnju drami o neverstvu i akcionim prizorima na trkalištima diljem Italije koji prate razvijanje brzine i performansi trkačkih modela sa ovim brendom, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.

Osim stilizovanih i atmosferičnih krimića jake priče i uverljivih karaktera, druga ljubav Majkla Mana jesu priče sa biografskom osnovom. U slučaju filma ‘’Državni neprijatelji’’ srele su se takve Manove preference, dok su priče ‘’Ali’’ i ‘’The Insider’’ malo više bazirale na dokumentovanim činjenicama i podacima. Sa filmom ‘’Ferari’’ došao nam je još jedan ulazak u život slavne ličnosti, ovoga puta iz sveta biznisa, a u pitanju je vlasnik istoimene fabrike čuvenih trkačkih i luksuznih automobila. Smešten je u poslovno i privatno turbulentnu 1957. godinu za vlasnika firme.

To je godina kada se usložnjavaju odnosi u njegovoj zvaničnoj porodici, koja je okrnjena za sina koji je nedavno preminuo, a u kojoj je prava žrtva njegova supruga Laura (Penelope Kruz). Dok se Ferari izvesno vreme skriva, potajno uživajući u svojoj ljubavi sa Linom Lardi (Šejlin Vudli), njegovom poznanicom još iz ratnih dana, koja mu je podarila sina, Laura je u teškom emotivnom ćorsokaku gde joj se gotovo sve otima od srca, dete koje joj uzela sudbina (u časovima besa ona spočitava Encu da nije učinio sve da njihovog sina spase od najgoreg) i muž koji odlazi ljubavnici sa kojom je stekao novog naslednika. 

Jedini uticaj koji joj je još adut u rukama je da se i ona i te kako pita o poslovnoj imperiji i fabrici Ferari. Neki od najboljih i najusijanijih detalja odnosa Enca i njegove žene jesu oni kada se među njima povremeno rasplamsa nekadašnja strast, gde ima i očaja nataloženog teškim događajima ali i sete zbog vremena kada je među njima istinski gorela ljubavna vatra. Takođe i rasprave o budućnosti (jer tu su, kao konkurencija i Ford i Fiat, Pežo takođe), jer će bliska budućnost vezana za trku ‘’1000 milja’’ (Mille Miglia) i rezultati trke pokazati u kom pravcu će krenuti fabrika, ka prodaji, gašenju Ili kuda već. Jedina neka šansa da mu se osveti za ljubavnu izdaju jeste da ga muči u neizvesnosti ili čak i ucenjuje spram poslovnih poduhvata i planova. Međutim, vidi se u nekim situacijama, da ona ipak ne želi da uništi skroz san o usponu na vrh svog, nekada voljenog, Enca.

Drugi dramski zamajac, povezan sa akcijom i brzinom koja inklinira tematskom odabiru, tiče se treninga i samih trka, sa dobrim vizuelnim rešenjima od rekonstrukcije modela aktuelnih sredinom 50-ih do rekreiranja samog doba u koji je priča smeštena. Naročit efekat vidimo ipak negde u pustopoljinama gde se pruža put kojim velikim brzinama brišu sportske mašine u trci za rekordima i lovorikama. Veoma snažni su svi ti prizori gde Ferarijeva vozila hoće da nadmaše same sebe i konkurenciju  jer donose teške tragedije, od pogibije na treningu, do katastrofe koja je zadesila jednog vozača, pošto je naišao na ozbiljnu a gotovo nevidljivu prepreku sa oštricom koja mu je zaparala gumu i podigla ga u vazduh.  Prilikom tog fatalnog leta auto je pokosio publiku kraj staze. Ovaj masakr režiran je brutalno uverljivo i kao da se poput apartnih hajlajtsa otrgao od uglavnom ravnog toka priče o periodu kada je Enco bio uzdrman sa svih strana.

Što se glumačke igre tiče, energiju i istinsku dramu donosi Peneleope Kruz kao Laura Ferari i kroz njene performanse oseća se snaga i bol žene koja gubi, a opet joj je stalo do dostojanstva i uticaja, pa i ljubavi koja nije skroz presahla. Penelope pokazuje kako je u svom sazrevanju u prilici da kroz izvesne umetničke izazove pokaže kako je pravi glumački vulkan. Adam Drajver očigledno voli da natiče kolekciju maski donoseći razne selebriti face, odnosno da mu se šminkom i frizurom potpuno menja izgled. Ponekad taj imidž suviše odvuče pažnju od njegove metodologije ulaska u karakter. Ovde je svog Ferarija, šta god mu se loše nadvilo nad životom, doneo nekako smireno, bez panike, odajući se kao introvertan tip, iako se naslućuje da u njemu kuva.

Iako ne spada u briljantne segmente Manove filmografije, ‘’Ferari’’ je, uprkos izvesnoj narativnoj sapetosti, generalno atmosferičan i zanimljiv. Naročito dostiže začudnu gotovo oniričnu atmosferu dok ljute mašine i njihovi vozači kao da su u posebnoj dimenziji u tajmingu hitanja ka nekom dalekom cilju, ako budu imali sreće da tamo bezbedno stignu. 

Iz recentne ponude sličnih tematskih sadržaja preporučujemo da, ako ste u takvom modu, pogledate i film ‘’Race for Glory: Audi vs. Lancia’’ Stefana Mordinija.