Ko će da nam sudi: „Do 2030. godine 60 odsto sudija će otići u penziju“

Prema rečima Ilića, pozicija sudstva, kao treće grane vlasti, je takva da će do 2030. godine 60 odsto kadra otići u penziju.

„Šta to znači? Po sistematizaciji postoji oko 3.000 sudija, a faktički postoje nepopunjena mesta sudija i negde između 2.500 i 2.700 sudija je izabrano i na svojim je pozicijmama. Zamislite odliv 60 odsto do 2030. godine“, navodi Ilić za N1.

Dodaje i da će se mesta popuniti, ali da je vrlo bitno kako.

„Ja sam sudija u Prvom osnovnom sudu, koji ima privilegiju da dobija kadar i od Vrhovnog, Apelacionog, Privrednog, od svih sudova, jer je najbitniji prvostepeni sud u zemlji. Biti sudija potreno je obrazovanje, ali je i vrsta zanata. Svaki moj kolega je oko deceniju radio u pravosuđu pre nego što je postao sudija. Da bi se napravio kadar potrebno je dosta vremena na postaje se sudija ili tužilac preko noći. Ako mi u ovom trenutku imamo ukupan broj pomoćnika i akademaca koji je manji od onoga što nama treba kroz 6 godina, gde ćemo pronaći taj kadar“, pita Ilić.

Pozicija sudija degradirana
Ilić ističe da uz to, prema zvaničnim podacima, u sudstvu ima oko 1.600 sudijskih saradnika od kojih neki ne žele da postanu sudije, a neki nisu za to.

„Kod nekih ljudi je to stvar senzibiliteta, kod nekih je i stvar demotivisanosti da se bude sudija. Imamo kolege koje su došle iz specijalnog odeljanja, iz apelacije, koji su došli da budu sudije za nižu platu. Takav sistem je napravljen da saradnici u određenim instancama su bolje plaćeni nego sudije. Saradnici su bitna karika, ali moramo motivisati najkvalitetnije da dolaze u pravosuđe. Ono što bih podvukao je da Srbija ima neverovatnu situaciju – prošle, pretpošle godine zvanični podatak je bio da je Srbija imala samo 10 pripravnika sa ugovorom na nivou cele Srbije, svi ostali koji su završili fakultete, a radili u sudovima, su bili volonteri i to je bila jedna nedopustiva stvar. Proces regrutacije u zemljama se vrše na taj način da se najbolji kadrovi uzimaju još od fakulteta. Ja sam pre više od deceniju predavao u srednjoj školi, smeru pravnih tehničara, danas ih srećem i svi su u privatnom sektoru, odnosno u advokaturi“, priča tužilac.

Kada govori o tome gde vidi problem što su mladi kadrovi nezainteresovani da se bave sudijskim poslom, on ističe da sudstvo ponovo mora postati konkurentan i atraktivan poslodavac.

„To znači da neko želi da bude sudija. Za je potrebna i materijalna sigurnost, ali i pozicija i ugled suda u društvu mora da bude u tom mestu. Komentarisanje presuda, diskusija o postupanju suda, kod nas su tekovina koja postoji dugo. To je u svakom demokratskom društvu normalno i poželjno, međutim u našem društvu se, češće nego u ostalim, provlači tema zašto je sudija presudio na neki način, i razlozi se komentarišu, ne na dobronameran nego, na maliciozan način – da li korumpiran…“, kaže Ilić.

Upitan zašto je prisutno nepoverenje u sudije i sudstvo, pa se na takav način komentarišu presude, Ilić navodi da je odnos druge dve grane vlasti prema pravosuđu tradicionalno ovakav.

„Mi smo 2010. imali jednu vrstu državnog udara o keme niko ne priča. imamo tri grane vlasti – neko večeras da ukine skupštinu ili vladu to bi se smatralo državnim udarom, 2010. godine je cela treća grana vlasti je ukinuta, sve sudije i tužioci su pod nekom firmom reizbora ostali bez funkcija i onda ih birali ponovo. Ostaviti jednu državu bez treće grane vlasti makar i na minut je nedopustivo“, kaže on.

On je kritikovao i usvojene ustavne promene koje se tiču pravosuđa, ističući da je na referendumu glasao protiv.

„Mi danas imamo termin četiri istaknuta pravnika za članove Visokog saveta sudstva. To ne znači ništa. Mi smo u prethodnoj kompoziciji VSS imali advokata, ali koga predlaže Advokatska komora Srbije, profesora fakulteta koga predlaže sednica dekana svih pravnih fakulteta u Srbiji. To su bili ljudi koji su imali legitimitet svoje branše. Ne kažem da su ovi sadašnji bez kredibiliteta, ali njih njihova branša i struka nije nominovala. To je čudna okolnost i time su se bavile i međunarodne studije, koje kažu da ovakva kompozicija Visokog saveta sudstva je ulazak politike na mala vrata“, kaže Ilić.

Problem vidi i u sve većem broju privatnih pravnih fakulteta.

„Država jeste sve to akreditovala. Međutim, postoji jedna hiperprodukcija kadra, imamo najviše advokata po glavi stanovništva u Evropi. Mi kao sudije smo u negativnom smislu prvaci Balkana što se tiče plata. Znam kako žive građani Srbije, sudije nisu kasta koja živi izvan svog društva, ali ne mogu da prihvatim da je Albanija naprednija od Srbije i da njihove sudije zarađuju više, BiH takođe, Severna Makedonija. Samo Moldavija i Kazahstan su iza nas“, navodi on.