(Ne)rado ide Srbin u vojnike: Vraćanje obaveznog vojnog roka – šta se do sada zna

Koliko bi trebalo da traje vojni rok, koliko regruta je Vojsci Srbije potrebno na godišnjem nivou, na koga bi se odnosila vojna obaveza, šta će biti sa prigovorom savesti, postoje li uslovi za smeštaj i obuku vojnika, koliko će nas to koštati – neka su od pitanja koja najviše interesuju javnost, a na koja je N1 pokušao da pronađe odgovore.

Jedno od otvorenih pitanja je i koliko regruta bi godišnje redovno služilo vojsku, kao i da li će žene imati obavezu služenja vojnog roka, što bi dodatno povećalo pre svega infrastrukturne troškove.

Prema nekim procenama, sadašnje potrebe Vojske Srbije su oko 10.000 regruta na godišnjem nivou, odnosno 2.500 po uputnom roku, kojih je četiri u toku godine – mart, jun, septembar i decembar.

U periodu od 2002. do 2005. godine, samo Vojni okrug Beograd, koji je obuhvatao sve gradske opštine, kao i Mačvanski i Kolubarski upravni okrug, upućivao je u Vojsku SCG 4.500 do 5.000 regruta po uputnom roku, dakle 18.000-20.000 godišnje.

U istom razdoblju, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, godišnje je na odsluženje vojnog roka odlazilo između 45.000 i 50.000 regruta.

General-potpukovnik u penziji Petar Radojčić navodi u razgovoru za N1 da je početkom 2010. godine, u odnosu na formacijske potrebe, nedostajalo oko 2.300 vojnika, odnosno 34 odsto, što, dodaje, ukazuje da je opredeljenje za profesionalizaciju bilo nužno.

„Svaki drugi regrut počeo je da izbegava vojnu obavezu, a zloupotreba prava na prigovor savesti uzela je maha. Svedoci smo da započeti proces nije završen, a pitanje je i da li će. U međuvremenu ništa suštinski nije učinjeno da se kvantitativna i kvalitativna popuna vojnicima poveća i poboljša“, konstatuje Radojčić.

Imajući u vidu da je Srbija 2006. godine pristupila NATO programu „Partnerstvo za mir“ i da su započeti različiti oblici saradnje sa tim savezom, usvojen je standard NATO po kategorijama – 15 odsto civilnih lica, 45 odsto profesionalnih vojnika, 25 odsto podoficira i 15 odsto oficira, među kojima od 0,3 do 0,6 odsto generala.

https://n1info.rs/vesti/vracanje-vojnog-roka-srbija/