Kako sačuvati mentalno zdravlje u vreme pandemije?

Pandemija COVID-19, koja je pogodila milione ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Neke osobe, uključujući zdravstvene radnike, osobe koje žive same, osobe u izolaciji i karantinu, članovi porodica zaraženih osoba, kao i osobe sa već postojećim mentalnim poremećajima, bile su posebno pogođene tokom pandemije.

Celokupna situacija sa pandemijom je uticala takođe i nastaviće da utiče na osobe svih starosnih dobi, i to na mnogo načina: putem proživljenog straha od zaražavanja, preživljenog gubitka bliskih članova porodice, stalnom strepnjom od gubitka posla, ili pak kroz osećaj usamljenosti zbog socijalne distance.

Pandemija kovid-19 dovela je do porasta anksioznosti i velikih depresivnih poremećaja u celom svetu, posebno među ženama i mladima. Žene su bile više pogođene od muškaraca, a mlađi ljudi bili su pogođeniji od starijih starosnih grupa. Mladi su patili jer ih je zatvaranje škola držalo dalje od prijatelja, a mnoge žene su se suočile sa povećanim rizikom od nasilja u porodici, pokazuju brojna istraživanja.

Pored toga što je veoma važno poštovati uvedene mere kako bismo zaštitili sebe i druge i kako bi se zdravstvenom sistemu omogućio prostor da što efikasnije deluje, svakodnevno se građanima putem medija servira velika količina informacija koja na različito deluje na njih i njihovu psihu.

Jasmina Medurić, psihijatar u Medicini rada u Požarevcu kaže za Boom 93 da je ovo virus koji ima teže posledice po zdravlje ljudi i verovatno je cilj takvog informisanja da ljudi shvate ozbiljnost takve situacije i da učine sve da zaštite sebe i svoje bližnje. Međutim, postoje načini da se i u ovom periodu pandemije ljudi dobro nose sa strahom i da sačuvaju svoje mentalno zdravlje.

“Da radimo ono što nam prija, ali u pozitivnom smislu, moramo da pronađemo nešto što nam prija, nekome prija da se isprazni u teretani, da šeta, nekome da priča telefonom jer sada u svakom slučaju moraju da poštuju socijalnu distancu, neko voli da čita. Tako da svako treba da pronađe onaj model, opet se ograđujem u nekom zdravom funkcionisanju koji će mu smanjiti misli i pritisak je kod svih nas postoji jedna zebnja, jer smo svi svesni zaraze koja je i u našoj sredini prisutna tako da moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Svako ima svoj način opuštanja, ali mora da pazi da ne ugrožava druge. Ne postoji jedinstven model za sve, svako će prema svojim afinitetima da pronađe ono što mu prija.“-navodi dr Medurić.

Pored toga  ljudi su suočeni sa ekonomskim problemima, strahuju za zdravlje svojih bližnjih tako da to dodatno utiče na psihu i naše mentalno zdravlje.

Doktorka Medurić naglašava da ljudi često kako bi sačuvali svoje mentalno zdravlje ograničavaju količinu informacija koje će primiti, naročito sada tokom epidemije koronavirusa.  Boom93 pisao je o ovoj temi i ranije a opširnije možete pogledati OVDE

Građanima je od 22. Jula prošle godine ponovo dostupna telefonska linija 19833 za pružanje psihosocijalne podrške, svima koji se na bilo koji način suočavaju sa problemima vezanim za covid krizu. U Požarevcu se građani za pomoć mogu javiti psihijatrijskoj službi u bolnici.

Zavod za javno zadravlje Požarevac, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama Braničevskog i Podunavskog okruga, podržava sve konkretne akcije u cilju očuvanja mentalnog zdravlja.

Tokom pandemije COVID-19 došlo je do značajnog narušavanja sistema pružanja usluga mentalnog zdravlja, što je za posledicu imalo primenu novih načina pružanja usluga – pre svega korišćenjem digitalnih tehnologija (usluga telemedicine) ili pak korišćenjem dežurnih telefonskih linija. U Republici Srbiji je u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u vreme pandemije COVID-19 otvorena Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je potrebna.

    Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima 0800 309 309 je besplatan i dostupan non-stop od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.

Ovogodišnja kampanja, povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, organizuje se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.