BBC News

Svemirska istraživanja: Otkrivena „misterija ubistva", tajna kosmosa čuvana skoro četiri decenije

Naučnici kažu da su dokučili šta se krije iza najčuvenije eksplozije u kosmosu.

Neutron star
NASA/Josefin larsson
Neutronska zvezda ljubičaste boje bila je u centru sjajnog „niza bisera", prstena nastalog od izrazito toplog gasa

Naučnici tvrde da su rešili misteriju o uzroku čuvene kosmičke eksplozije.

U obližnjoj galaksiji primećena je eksplozija jedne zvezde u februaru 1987.

Bila je mesecima vidljiva sa Zemlje, jer je emitovala svetlost 100 miliona puta veće jačine od Sunca.

Raspadanje zvezde je bilo toliko snažno, da ni uz pomoć najmoćnijih teleskopa nije moglo da se utvrdi šta je u njenom središtu.

Novo istraživanje pokazalo je da je reč o neutronskoj zvezdi tolike gustine da bi kašičica materije koja je čini bila teška 10 miliona tona.

Istraživački tim je tako „rešio misteriju ubistva", kaže doktorka Magi Aderin-Pokok, voditeljka emisije BBC Noćno nebo.

„Radi se o smrti zvezde i misteriji šta leži iza sloja prašine, koji okružuje ostatke", navela je ona.

Bila je to velika zvezda sa masom 20 puta većom od Sunčeve, koja se naziva plavi superdžin.

Njen život se spektakularno završio procesom supernova, odnosno zvezdanom eksplozijom, a astronomi su ga klasifikovali kao SN 1987A.

Bila je to prva supernova vidljiva golim okom sa Zemlje u prethodnih 400 godina, a radi se o zvezdi o kojoj su astronomi sakupljali podatke i pre nego što je eksplodirala.

Aderin-Pokok je prethodno radila na projektu rešavanja zagonetke eksplozije ovog nebeskog tela, za koju kaže da je i doslovno i figurativno velika zvezda.

„Činjenica da je bilo vidljivo učinilo je ovu zvezdu slavnom u svetu nauke.

„I SN 1987A je takođe draga astronomima, jer se dogodila relativno blizu i mogli su da sakupe mnogo detalja o životnom ciklusu ove zvezde", kaže naučnica.

Ilustracija neutronske zvezde
BBC News/Stelios Thoukidides
Ilustracija: Neutronska zvezda se raspala pod težinom sopstvene gravitacije, uništavajući atome koji su nekada činili da ona sija

Izučavanja ove zvezde učinile su da ona postane idealna nebeska laboratorija koja je naučnicima omogućavala da detaljno proučavaju teorije o raspadu zvezda.

Ali nedostajao je ključni deo slagalice - ono što ostaje u središtu posle kataklizme.

Prema teoriji, zvezde se raspadaju kada ostanu bez goriva za nuklearne reakcije zbog kojih sjaje.

Masa ovih nebeskih tela je toliko velika da gravitaciona sila uništava njihove atome kako bi nastala najgušća materija u univerzumu, koja se naziva neutronska zvezda ili, ukoliko je velika, može nastati i crna rupa.

Ali, koji od ta dva ishoda se odigrao?

Za naučnike je važno da to saznaju, jer supernova doprinosi raznošenju teških elemenata, koji pomažu stvaranje i održavanje života u kosmosu.

Istraživači, koji su pisali za magazin Nauka, kažu da imaju jake, ako ne i neoborive dokaze, da se radi o neutronskoj zvezdi.

BBC ilustracija
BBC

Profesor Klas Frenson sa Univerziteta u Stokholmu, koji je predvodio istraživanje, kaže da je ovo bio prvi put da neko uspe da istraži središte supernove i ono što je nastalo kao ishod raspada.

„Sada znamo postoji kompaktan izvor jonizujućeg zračenja, najverovatnije iz neutronske zvezde.

„Za time tragamo od trenutka eksplozije, ali smo morali da sačekamo kako bismo mogli da potvrdimo predviđanja", priča ovaj stručnjak.

Novi podaci ukazuju da je temperatura površine neutronske zvezde oko miliona stepeni, a do tog nivoa došla je od početnih 100 milijardi stepeni ili neke temperature približne toj.

Beba zvezda

Tim naučnika nastavlja da prati oblast supernove kako bi saznala precizne detalje eksplozije.

Podaci im pružaju priliku da nadgledaju „bebu" neutronsku zvezdu u vrlo ranoj fazi postojanja i da je porede sa starijim zvezdama, kako bi saznali kako se ovi kosmički teškaši menjaju vremenom.

„Ako budemo imali sreće, u narednih nekoliko godina mogli bismo zaista da vidimo središte neutronske zvezde i izbliza propratimo jedno od intrigantnih tela u veoma ranom stadijumu života", kaže Frenson.

Ispitivanja su omogućena zahvaljujući teleskopu Džejms Veb Američke svemirske agencije (NASA).

To je najmoćniji instrument za posmatranje svemira u istoriji, a poseduje i dodatne instrumente kojima se mere infracrvene frekvencije i pruža mogućnost gledanja kroz svemirsku prašinu, koja je toliko dugo zaklanjala pogled astronomima.

Profesor Majk Barlou sa Univerzitetskog koledža u Londonu kaže da je taj teleskop prikupio „prve direktne dokaze" da se radi o neutronskoj zvezdi, iako je ranije bilo naznaka o tome.

„Misterija se krila u prašini više od 30 godine i uzbudljivo je to što smo je sada rešili", kaže.

Pištolj koji se puši

Ukupno 34 naučnika iz 12 zemalja analiziralo je podatke sa teleskopa Džejms Veb.

Otkrili su svetlost atoma elemenata, argon i sumpor koji su mogli da nastanu samo usled snažne radijacije neutronske zvezde koja se našla u središtu supernove.

Ne postoji jasan snimak same neutronske zvezde, ali bi bilo teško drugačije objasniti podatke, smatra Robert Mesi iz Kraljevskog astronomskog društva.

Dok astronomi-detektivi još nisu pronašli pištolj koji se puši i kojoj je počinjeno misteriozno ubistvo, ipak su uspeli da pronađu dim iz tog pištolja.


Pogledajte i ovu priču:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk