Skupa struja, uspešan EPS

Visok profit EPS-a ne znači da su problemi tog preduzeća rešeni. I dalje se uvoze velike količine uglja, četiri do pet miliona tona godišnje, sistem se i dalje oslanja na zastarele termoelektrane i nije jasno u kom pravcu će se ta kompanija razvijati, posebno kada uzmemo u obzir ogromne troškove „zelene tranzicije“.

TEŠKE POSLEDICE HAVARIJE IZ 2021.
Problemi u poslovanju EPS-a eskalirali su sredinom decembra 2021. kada je došlo do prekida rada termocentrala TENT A i TENT B usled lošeg kvaliteta uglja. Da bi se kako-tako stabilizovala proizvodnja struje iz uglja u Kolubarskom basenu (čime se obezbeđuje oko polovine potreba Srbije za strujom) trebalo je skoro godinu dana. Ni danas nema dovoljno domaćeg (kvalitetnog) lignita, pa EPS i dalje mora da uvozi ugalj, čak iz Indonezije i drugih destinacija. I priroda se „urotila“ protiv EPS-a, jer je zbog dugotrajne suše 2022. godine proizvodnja struje u hidrocentralama bila značajno ispod prosečnih vrednosti. Nedostatak struje iz domaćih izvora EPS je bio primoran da pokrije uvozom struje, koja je u tom trenutku bila rekordno skupa zbog energetske krize u svetu. Megavat-sat iz uvoza EPS je plaćao u proseku 248 evra, a tu struju je prodavao na domaćem tržištu po prosečnoj ceni od 71,5 evra (cena bez akcize i PDV). Zato nije ni čudo što je čuvanje socijalnog mira nerealno niskom cenom struje dovelo EPS do gubitka od 630 miliona evra u toj godini.

ZA SAMO DVE GODINE STRUJA ZA GRAĐANE SKOČILA 42 ODSTO, A ZA PRIVREDU DUPLO

Posle izrazito sušne 2022, prošle godine vremenske prilike su pogodovale EPS-u. Hidroelektrane su proizvele čak 34 procenta više struje nego 2022, odnosno 12 odsto više od prosečne godišnje proizvodnje. Ukupno, učešće vodene energije u proizvodnji EPS-a dostiglo je 36 odsto. Računicu je malo pokvarilo to što je prošle godine struja na tržištu bila znatno jeftinija, oko 100 evra za megavat-sat, pa EPS nije mogao da izvoz struje naplati po onim cenama po kojima je 2022. plaćao uvoz – 248 evra po megavat-satu.
Inače, proizvodnja struje u hidrocentralama je nekoliko puta jeftinija nego u termocentralama na ugalj i gas. Zato dobra hidrologija „puni džepove“ EPS-a i to je jedan od uzroka izuzetno dobrog poslovanja u prošloj godini.

NIŠTA BEZ POSKUPLJENJA

Međutim, osnovni uzrok velikog profita EPS-a je pre svega poskupljenje struje. Za industrijske potrošače cena struje u Srbiji je od maja 2023. čak 110 evra po megavat-satu, a dve godine ranije, pre energetske krize, bila je 50-55 evra, što je bio dugogodišnji nivo i na evropskom tržištu.
Pored toga, u 2023. godini struja je za stanovništvo poskupljivala tri puta za po osam odsto, a pre toga je poskupela i u septembru 2022. za 6,5 procenata.
Samo to nije sve. U avgustu 2022. povećana je za 83 odsto i naknada za obnovljive izvore energije, što takođe predstavlja čist prihod EPS-a (za razliku od akcize, PDV-a i naknade za energetsku efikasnost koji pripadaju državi). Tu naknadu plaćaju i stanovništvo i privreda; samo po tom osnovu računi za stanovništvo su uvećani za još oko pet procenata. Kumulativno, građani danas plaćaju struju oko 42 odsto više nego što su plaćali pre godinu i po dana.

PRIHODI EPS ZA TRI GODINE VIŠE NEGO DUPLIRANI

Novčani efekti poskupljenja struje najbolje se mogu sagledati uvidom u finansijske izveštaje EPS-a. U 2020. godini prihodi EPS-a od prodaje struje bili su oko 235 milijardi dinara, u 2021. bili su oko 295 milijardi dinara (prvenstveno usled odlične hidrologije te godine), da bi 2022. bili 353 milijarde dinara.
Samo za prvih devet meseci prošle godine EPS je prihodovao 378 milijardi dinara (konačni podaci za celu 2023. još nisu objavljeni). U planu poslovanja, EPS je za prošlu godinu predvideo prihod od 489 milijardi dinara, ali će on po svemu sudeći biti preko 530 milijardi dinara.
Za protekle tri godine, prihodi EPS-a su više nego udvostručeni, sa 235 na oko 530 milijardi dinara. Ceh su platili potrošači: Cena struje za privredu je povećana više nego duplo u protekle dve godine, dok je za građane poskupela preko 42 odsto.
Da nije bilo problema sa iskopom uglja, koji još nisu do kraja otklonjeni, pa uvoz relativno skupog uglja ne prestaje, EPS bi uz ovakvo poskupljenje struje ostvario profit od preko milijardu evra!

PROFESIONALNI MENADŽMENT BEZ DIREKTORA

Posle kolapsa u proizvodnji struje u decembru 2021. vlast je više puta najavljivala da će EPS dobiti profesionalni menadžment. Pored toga, tvrdilo se i da će „transformacija“ EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo u državnoj svojini doneti (valjda sama po sebi?) određeni napredak.
Ipak, i pored te transformacije, u EPS-u se suštinski ništa nije promenilo. Trebalo je da prođe i više od dva meseca od pretvaranja firme u akcionarsko društvo da se izabere novi nadzorni odbor (NO). Ni njegovi članovi ne ulivaju nikakvo posebno poverenje. Od tri člana NO iz Norveške, koji su najavljivani maltene kao supermeni, samo jedan ima nekakva iskustva u elektroenergetici. Od četiri „domaća“ člana samo jedan ima iskustva u ovoj oblasti, pored člana koji je predstavnik sindikata.

I sam prvi potez novog NO bio je više nego sporan. Oni su, a da se međusobno nisu ni pošteno upoznali, na konstitutivnoj sednici razrešili dotadašnjeg v. d. direktora EPS-a Miroslava Tomaševića. Tomašević je na to mesto došao posle havarije u Obrenovcu i uspeo je da za kratko vreme konsoliduje proizvodnju struje, ali to mu nije ništa vredelo kod novog „profesionalnog“ Nadzornog odbora. Po svemu sudeći, Tomaševićeva krivica bila je u tome što je odbacio plan da se sa mađarskom kompanijom MVM osnuje zajedničko preduzeće, u koje bi EPS uneo desetak manjih hidrocentrala. Taj predlog je došao od vrha vlasti, a Tomaševiću nije oprošteno što je „pustio“ da procuri u javnost i što je Nadzorni odbor EPS-a u sastavu koji je važio pre dolaska Norvežana, taj plan odbacio.
„Profesionalni“ Nadzorni odbor nije se nimalo proslavio ni prilikom konkursa za izbor novog direktora kompanije. Rok za dostavljanje prijava istekao je 15. septembra prošle godine, a novi direktor nije imenovan ni do slanja ovog teksta u štampu.

Od kada su naprednjaci došli na vlast, ovo je već treći konkurs za generalnog direktora; i prethodna dva bila su najavljivana kao „uvod u profesionalizaciju“ EPS-a, ali su završena bez izbora novog direktora.

Više informacija možete pročitati na sajtu Nove ekonomije.