Zanimljivosti
Svetski dan divljih vrsta: U poslednjih 50 godina populacije opale za 69 odsto
FOTO: Pixabay ilustration
WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, na Svetski dan divljih vrsta naglašava važnost očuvanja svih divljih vrsta na planeti - od biljaka, preko gljiva, riba, vodozemaca, gmizavaca pa sve do sisara.
Svi oni jedna su karika u lancu prirodne ravnoteže, a nestankom samo jedne karike narušava se ceo ekosistem na planeti.
Upravo je zato zabrinjavajuć podatak poslednjeg WWF-ovog Izveštaja o stanju planete koji pokazuje da su populacije divljih vrsta u poslednjih 50 godina opale za 69 odsto.
To je razdoblje kraće od životnog veka prosečnog čoveka.
„Svaki izazov sa kojim se susrećemo samo je jedan deo slagalice koja utiče na kompletan život na planeti. Ako smo poremetili klimu, trpeće život. Ako zloupotrebljavamo osnovne prirodne resurse – trpeće život. Pričamo li o nastavku proizvodnje energije na uobičajen način, negativno utičemo na život… Samo sveobuhvatno delovanje u pravcu zaustavljanja uništavanja prirode i njenog očuvanja je jedino rešenje”, poručuje Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.
Najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize.
Izveštaj o globalnim rizicima koji objavljuje Svetski ekonomski forum, pokazuje potrebu za hitnošću zbog razmera ekoloških rizika za svetsku ekonomiju, ali i dubinu međusobne povezanosti između ekoloških rizika, ekonomske i geopolitičke napetosti.
Prirodni ekosistemu su zaslužni za absorbciju preko 50 odsto emisija ugljendioksida u poslednjih deset godina. Ubrzani nestanak prirode značajna je pretnja i za nas, ljude. Upravo zato pozdravljamo usvajanje Zakona o obnovi prirode koji obavezuje države članice da obnove narušene ekosisteme i doprinesu postizanju ciljeva EU-a po pitanjima klime i biološke raznovrsnosti.
Zakon predstavlja istorijsku priliku za vraćanje prirode u Evropu i omogućavanje sigurnije i zdravije budućnosti za građane, zbog čega se nadamo i da će je države članice formalno odobriti.