Šta donosi jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana: Obaranje cene rada ili marketinški potez?

Najavio je da će elektronske usluge za prijavu radnika ovom tržištu građanima postati dostupne tokom sledeće nedelje, kao i da će portali e-uprave tri zemlje biti povezani.
 
Od jedinstvenog tržišta rada će, dodao je Mali, korist imati kako građani, tako i privreda regiona u celini, jer se proširenjem tržišta rada otvaraju veće poslovne mogućnosti i za pojedince i za kompanije.

Prema njegovim rečima, ukidanjem suvišne papirologije i procedura, građani tri zemlje potpisnice će moći lakše da nalaze bolje zaposlenje i rade, a što će doprineti većoj cirkulaciji i povezivanju ljudi u regionu.
 
Dodao je da će istovremeno privredni subjekti koji posluju u zemljama potpisnicama, lakše dolaziti do nedostajućih kadrova.

Mihajlović: Više marketinški potez
 
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da ne očekuje da će radnici iz Albanije i Severne Makedonije u većem broju dolaziti u Srbiju, iako je počelo da funkcioniše jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana za te tri zemlje, a ako počnu da dolaze, to će obarati cene domaćoj radnoj snazi.
 
"Odluka o jedinstvenom tržištu rada u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji je za domaću radnu snagu nepovoljna jer će uticati da cena rada pada", rekao je Mihajlović.
 
Jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana, čije su članice Srbija, Albanija i Severna Makedonija podrazumeva da svi građani uz najjednostavniju proceduru mogu da dobiju posao u bilo kojoj od tih zemalja. Prednosti slobodnog kretanja radnika u regionu, prema oceni Privredne komore Srbije, su pristup tržištu rada od oko 11 miliona stanovnika, sprečavanje odliva mozgova i mladih iz regiona.
 
Mihajlović je rekao da će odluka biti dobrodošla za poslodavce i strane investitore jer će imati manji trošak po osnovu izdataka za zaposlene, a povećavaće profit.
 
Ono što je u ovom trenutku, kako je rekao, povoljna činjenica je da, verovatno, neće veći broj radnika iz tih zemalja dolaziti u Srbiju jer su minimalne cene rada u sve tri države slične, a da bi neko za malu razliku odlazio iz svoje zemlje u drugu to podrazumeva dodatne troškove stanovanja i ishrane koji su veći od sume novca koju bi kroz zaradu dobio u Srbiji.
 
On je rekao da je minimalna cena rada u Srbiji 400 evra, u Severnoj Makedoniji oko 380 evra, a u Albaniji oko 350 evra.
 
Prema njegovim rečima da bi neko otišao u jednu od tih zemalja da traži posao potrebno je da u toj državi minimalna zarada bude veća bar 60-70 odsto nego u matičnoj zemlji da bi mogao da "pokrije" troškove stanovanja i ishrane.
 
"Zbog toga ne očekujem veliku fluktuaciju radne snage u zemljama Otvorenog Balkana. To je više marketinški potez", rekao je Mihajlović.
 
Dodao je da je Srbija, uklanjanjem zakonskih prepereka za traženje posla u zemljama Otvorenog Balkana i izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca koji je na snagu stupio početkom februara ove godine i olakšao je zapošljavanje stranaca, postala otvoreno tržište radne snage.
 
"Sa druge strane takvo tržište neće zaustaviti odliv stručne radne snage iz Srbije, pa će i dalje odlaziti, ali ne u zemlje Otvorenog Balkana", rekao je Mihajlović.
 
Nezavisnost: Zakon o radu da se primenjuje na sve radnike
 
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) "Nezavisnost" Čedanka Andrić rekla je da se o prednostima i manama jedinstvenog tržišta radne snage zemalja Otvorenog Balkana nije razgovaralo na Socijalno-ekonomskom savetu i da sindikat i poslodavci ni u jednoj od tih zemalja nisu bili uključeni u donošenje te odluke.
 
"Jasno nam je kakva je bila namera za donošenje te odluke, ali je puno nepoznatih detalja oko sprovođenja. Sve što znamo o tome je preko medija. Pratićemo kako će se to odvijati. Ono što ćemo tražiti je svakako da se primenjuje Zakon o radu bez obzira iz koje zemlje dolazi radnik", rekla je Andrić.