U Srbiji više od polovine građana ima prekomernu težinu

Svetski dan borbe protiv gojaznosti prvi put je obeležen 4. marta 2020. godine. Cilj obeležavanja ovog datuma je podizanje svesti javnosti o rasprostranjenosti ovog problema, boljeg razumevanja uzroka i posledica i pozivanja na akciju svih sektora koji mogu da doprinesu rešavanju ovog javnozdravstvenog problema s obzirom da je gojaznost rezultat složene interakcije bioloških, genetskih, faktora životne sredine i psihosocijalnih faktora. Ove godine ovaj dan se obeležava pod sloganom „Hajde da razgovaramo o gojaznosti i ...”.

Epidemija gojaznosti jedan je od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva u svetu. Globalno, gojaznost predstavlja uzrok više od milion smrtnih ishoda godišnje, a procenjuje se da pogađa više osoba nego pušenje, alkoholizam ili siromaštvo iziskujući visoke troškove zdravstvene zaštite.

Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana.

Prekomerna uhranjenost danas pogađa 50% odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna. Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su i kod 20–30% dece i adolescenata u zemljama Evrope, a dramatičan trend godišnjeg porasta njihove prevalencije i česta udruženost sa drugim bolestima daju epidemiji gojaznosti u ovoj populacionoj grupi izuzetan značaj, ne samo zdravstveni već i ekonomski i demografski. Oko 60–85% gojazne dece školskog pretpubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipertenzija – povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2), te endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života, doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.

Pored posledica po fizičko zdravlje koje se ogledaju u nizu hroničnih nezaraznih bolesti, gojaznost ima i druge značajne posledice: gojazne osobe su češće depresivne, imaju manje samopouzdanja i često su socijalno stigmatizovane. Značajne su i ekonomske posledice gojaznosti koje se ogledaju u visokim i često neproporcionalnim troškovima zdravstvene zaštite i visokom procentu odsustva sa posla zbog bolovanja kao posledica zdravstvenih problema u čijoj osnovi leži gojaznost kao uzročni ili faktor rizika.

Prevencija i lečenje gojaznosti podrazumevaju multidisciplinarni pristup zdravstvenog sektora, uz istovremeno delovanje svih drugih sektora države i civilnog društva u promociji zdravih stilova života i podizanju svesti stanovništva o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti. Nacionalnim programom prevencije gojaznosti kod dece i odraslih predviđene su sledeće prioritetne oblasti za akciju do 2025. godine: promocija zdravlja i prevencija prekomerne uhranjenosti i gojaznosti, reorijentacija usluga zdravstvene zaštite ka prevenciji i jačanje nadzora, praćenja, evaluacije i istraživanja.

Jedna od najznačajnijih mera prevencije jeste edukacija u oblasti ishrane. U okviru nacionalnih programa promocije i prevencije koje Zavod za javno zdravlje Požarevac sprovodi, poseban deo čini edukacija u vezi sa principima pravilne ishrane i to pre svega u okviru preventivnih programa namenjenih posebno osetljivim grupama. Edukativne aktivnosti se realizuju u vidu predavanja i radionica, a promocija pravilne ishrane sastavni je deo kampanja kojima se tokom godine obeležavaju važni datumi u Кalendaru javnog zdravlja: u okviru kampanje „Oktobar – mesec pravilne ishrane” i obeležavanjem Svetskog dana hrane 16. oktobra, kada sve edukativne i promotivne aktivnosti bivaju intenzivirane.