Sve manje poljoprivrednog zemljišta: Ako se politika ne promeni, Srbija će uvoziti hranu

Za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto. Najteža situacija je u stočarstvu. Drastično je opao broj svinja, koza, goveda, a manje je i ovaca i živine. 
 
Kako piše RTS, stručnjaci kažu da je ovo ozbiljan alarm za hitno donošenje mera koje bi zaustavile dalje uništenje srpske poljoprivrede. U suprotnom Srbija će izgubiti prehrambenu sigurnost i postaćemo zemlja koja je zavisna od uvoza hrane.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. 
 
Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. U ovoj grani radi 14 odsto manje ljudi nego 2018. kada je RZS radio anketu poljoprivrede.

"Za mene su prvi rezultati popisa prilično šokantni. Svi mi koji se bavimo analizom smo znali da parametri u poljoprivredi opadaju i u proizvodnom smislu i u smislu kapaciteta, ali ovo je baš poražavajuće. Kada imate situaciju da raspoloživog zemljišta ima 20 odsto manje nego pre samo pet godina, da korišćenog zemljišta imamo manje 6,3 odsto, da nam je nestalo 48,2 odsto šuma, onda se pitate gde je to nestalo i o čemu se radi", kaže Žarko Galetin, agrokonomski analitičar.
 
Da je gubitak poljoprivrednog zemljišta ogroman problem smatra i Dragana Latković, predsednica UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. 
 
"Naši agroanalitičari su upozoravali da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara obradivog zemljišta. Veliki deo poljoprivrednih površina se uzima za izgradnju infrastrukture, za izgradnju naselja, industrijskih zona. Ne kažem, mora i to da se gradi, ali se gubi zemljište", kaže Dragana Latković.
 
Dodaje da bi prilikom biranja lokacija za izgradnju, ukoliko je to moguće, trebalo birati ona zemljišta koja su manje pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.
 
Problem sa gubitkom zemljišta je utoliko veći, jer se radi o resursu koji nije obnovljiv. Podseća da statistika u ovom popisu nije evidentirala drastičan pad kvaliteta našeg poljoprivrednog zemljišta.
 
"Naše zemljište je degradirano. Humusa tj. organske materije u njemu je sve manje. Jako malo imamo stočarstva. Nemamo organskog đubriva. U Vojvodini je nekada humusa u zemljištu bilo i do pet procenata. Sada ga je manje od tri odsto. Da bi se procenat humusa povećao za jedan posto potrebno je i do 100 godina", podseća ona.
 
"Treba konačno neko da stavi prst na čelo. Da se prema tom zemljištu ophodimo s poštovanjem, jer to nije samo podloga po kojoj mi hodamo, to je izvor života i hrane. Hrane biti mora. Svedoci smo klimatskih promena. Čim imamo manje organske materije, zemljište nije u mogućnosti da ima sposobnost da zadržava vodu u sebi. Uz to, malo površina se i navodnjava", ističe Latković.
 
Ipak, kaže, ne treba zaboraviti i da u Srbiji ima dosta neobrađenog zemljišta.
 
"To sebi ne smemo da dozvoljavamo, jer to ne dozvoljavaju sebi ni mnogo razvijenije zemlje. To stoji u parlogu, a tu se pruža mogućnost da na to obratimo pažnju i da to stavimo u funkciju", objašnjava ona.

Više teksta pročitajte OVDE.