Međunarodni dan reka: Naše termoelektrane su krive za 92% emisija arsena u vode u Srbiji

Ukupna dužina reka u Srbiji iznosi 65.980 km. Više od 90% teritorije Srbije sačinjavaju reke koje se ulivaju u Dunav.
Različiti tokovi, brzina i boja reka su atrakcija, ne samo za turiste, već i za naše državljane.

Kako prenosi Klima 101,  podaci iz zvaničnih izveštaja i merenja pokazuju da je lignit koji koristimo u energetici ubedljivo najveći izvor arsena u našim vodama, našem vazduhu i zemljištu.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), upravlja različitim bazama podataka o izvorima zagađenja u Srbiji.

Jedna takva baza je i nacionalni registar izvora zagađivanja koji se odnosi na emisije u vode. U njemu se, u formi tabele, mogu naći izlistani prijavljeni izvori emisija u vode širom Srbije, od hlorida, fluorida i nitrata do ređih, ali potencijalno opasnijih materija kao što su kadmijum ili arsen, piše portal Klima101.

Ako se iz ovog nacionalnog registra izvuku svi postojeći podaci za zagađenje arsenom, toksičnim elementom koji izaziva čitav niz zdravstvenih posledica, od raka do dijabetesa, dobija se jedan vrlo jasan, i vrlo indikativan uvid.

Naime, ubedljivo najveći emiter arsena u vode Srbije su naše termoelektrane. Eksploatacija i sagorevanje lignita krivo je za gotovo 98% industrijskih emisija arsena u naše vode. Ali ni ova brojka, koliko god velika bila, nije dovoljna ako želimo da sagledamo celokupnu sliku.

Naše termoelektrane su krive za 92% emisija arsena u vode u Srbiji

Ako biste želeli detaljnije da se informišete o različitim zagađivačima srpskih voda, u podacima koje nudi SEPA biste mogli da uočite određene, grubo rečeno, pravilnosti.

Naime, naše termoelektrane, a posebno TENT A i B, najveći su industrijski zagađivači voda u Srbiji za čitav niz polutanata, uključujući tu i cink, hloride, kadmijum, azot, fosfor…

Međutim, one su najveće samo među industrijskim izvorima zagađenja. Posebno kada su u pitanju elementi kao što su hlor, fosfor i azot, najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo komunalne otpadne vode u velikim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac). Tu se možda i najbolje vide posledice činjenice da gradovi u Srbiji nemaju sisteme prečišćivanja otpadnih voda.

Ali kada su u pitanju materije koje se ne mogu tek tako naći u komunalnim otpadnim vodama, kao što je arsen, situacija je bitno drugačija.

Naime, naše termoelektrane nisu samo krive za 98% industrijskih emisija arsena u vode, već i za skoro 92% ukupnih emisija ove materije, kada se u računicu uključe svi registrovani izvori. To znači da bismo, bez termoelektrana, imali preko deset puta manje emisije arsena u vode, svake godine.

Brojka o kojoj govorimo je nešto više od 10.000 kilograma arsena godišnje koji, posle sagorevanja lignita, završava u našim rekama i jezerima.