Albert Ajnštajn: Njegova otkrića i uticaj na modernu nauku

Albert je rođen 14. marta 1879. godine u jevrejskoj porodici, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemačko carstvo, što je oko 100 km istočno od Štutgarta. Njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. 

Po Albertovom rođenju, njegova majka navodno je bila zaplašena, jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta previše velika i da je loše oblikovana.

Još jedan, poznatiji, aspekt Ajnštajnovog detinjstva predstavlja činjenica da je on progovorio kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je i tada to nevoljno činio sve do uzrasta od devet godina. 

 Zbog ovog Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodična kućna pomoćnica, sugerisali su čak da je on možda „retardiran”. 

Jedno od najpoznatijih Ajnštajnovih otkrića je teorija relativnosti, koja se sastoji iz specijalne i opšte teorije relativnosti. Specijalna teorija relativnosti, objavljena 1905. godine, iznela je revolucionarne ideje o povezanosti vremena, prostora i energije. Ova teorija predstavlja osnovu za razumevanje brzine svetlosti kao maksimalne brzine u univerzumu, što je imalo dalekosežne posledice za oblasti kao što su astrofizika, kosmologija i tehnologija.

Opšta teorija relativnosti, objavljena 1915. godine, dalje je proširila Ajnštajnov rad. Ona je ponudila novi koncept gravitacije, predstavljajući je kao zakrivljenje prostora-vremena oko masivnih tela poput planeta. Ovo otkriće ne samo da je promenilo naše shvatanje gravitacije, već je i omogućilo razvoj moderne kosmologije i predviđanje fenomena kao što su crne rupe i gravitacioni talasi.

Ekvivalentnost mase i energije

Ekvivalentnost energije (E) i mase (m), u fizici se uspostavlja čuvenom Ajnštajnovom jednačinom E = mc2.

Energija=masa×brzina svetlosti2 

Prema jednačini, količina energije koja se iz nekog tela može dobiti, jednaka je masi tela pomnoženoj kvadratom brzine svjetlosti (c2). Na temelju jednačine može se zaključiti da jezgre atoma sadrže goleme količine energije, jer je gotovo sva masa atoma koncentrirana u jezgri. Raznim nuklearnim reakcijama, cijepanjem atoma, dobivanjem te energije u korisne i u razorne svrhe, ta je relacija svestrano potvrđena i predstavlja jednu od osnovnih zakonitosti u prirodi.

Ekvivalentnost mase-energije nastala je prvobitno iz specijalne relativnosti kao paradoks koji je opisao Anri Poenkare Ajnštajn je tu evivalenciju predložio 21. novembra 1905, u radu s naslovom Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja?, jednom od radova njegove „čudesne godine”.[3] Ajnštajn je prvi predložio da je ekvivalencija mase i energije opšti princip i posledica simetrije prostora i vremena.

Šta bi bilo drugačije u današnjem svetu da nije bilo Alberta Ajnštajna?

Da nije bilo Ajnštajna, verovatno ne bismo imali takvo duboko razumevanje fundamentalnih zakona prirode kao što danas imamo. Posledice bi mogle biti ogromne, uključujući i otežano putovanje u svemir, nedostatak preciznosti u navigaciji, te smanjeno razumevanje naše kosmičke okoline.

Ovaj uticaj se može videti i u današnjim tehnološkim dostignućima. Primene Ajnštajnovih teorija sežu od GPS sistema do razvoja nuklearne energije i kosmičkih istraživanja. Dakle, njegov rad je ne samo oblikovao naše temeljno razumevanje svemira, već i praktično doprineo modernom svetu tehnologije i nauke.