Društvo

O velikom postu sa protojerejem Dejanom Lazarovim

Foto: Boom93/MMV

Foto: Boom93/MMV

Ove godine veliki post trajaće od 18. marta do Vaskrsenja Isusa Hrista, koji se ove godine slavi 5. maja.

Prvi dan Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike sledi sedmica - Čista koja podrazumeva najstroži post, kao i tokom poslednje Stradalne sedmice.

Vaskršnji post traje sedam nedelja, a to su - Čista, Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja, koja je sećanje na muke Hristove i njegov put do smrti na krstu i Vaskrsenja.
 
Vaskrs je naveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere.

Poslednji mrsni dan u Velikom pravoslavnom postu je Bela nedelja, posle koje vernici na Čisti ponedeljak dobrovoljno preuzimaju obavezu odricanja od mrsne hrane i ružnih misli i dela.
 
Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Post nije gladovanje, niti zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva, kao i izraz ljubavi prema bližnjima.

Prema rečima protojereja Dejana Lazarova, starešine crkve Svetog Maksima u Kostolcu, ovaj post jeste najstroži u smislu da se svi dani od ponedeljka do petka poste na vodi, osim subote i nedelje kada je razrešeno na ulju, tako da se može jesti na ulju.

Sveštenicima i duhovnicima prepušteno je da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.

"Postoje dva velika praznika u toku ovog velikog posta, to su Blagovesti, koji je nepokretni praznik i on uvek pada 7. aprila, tada je razrešena riba, može riba da se jede i na praznik Cveti, to je nedelju dana pred Vaskrs. Post nekako treba da bude jedna vrsta terapije, kao što lekar daje određenu terapiju na osnovu opšteg zdravstvenog stanja svog pacijenta, onda mu određuje koje će lekove piti, koje će hranu tu unositi, mi sveštenici smo duhovni lekari i s obzirom da poznajemo svoje vernike i njihov životni kontekst, na osnovu toga mi možemo odrediti kako bi trebalo da postupaju", navodi protojerej.

Prema njegovim rečima, veliki post ovakav kakav je, vremenom je doživljavao razne promene.

"Negde u nekim crkvama se postilo nedelju dana, negde tri dana pred Vaskrs, negde mesec dana i onda se ustalio taj broj od četrdeset. To je uspomena na onih četrdeset dana koje je Hristos postio u pustinji pred svoje krštenje i pred početak svoje propovedi. Veliki post ovakav kakav je, je ustanovljen zbog katehumena. Katehumeni su one prve generacije hrišćana posle apostola koji su primali hrišćanstvo. Oni su postili, pripremali se duhovno za čin krštenja i onda bi episkop određenog mesta, određenog grada ili sveštenik krštavao grupno sve one koji žele da postanu hrišćani".

Krajnji cilj posta i pokajanja, koje je stalni proces popravljanja života, je dobijanje i vraćanje slobode koja u stvari čini čoveka drugačijim od svih ostalih živih bića, od ostalih životinja.

"To je trud na tome da mi svoj život popravimo i postavimo ga na zdrave temelje vera u Gospoda Hrista. Treba da se trudimo stalno na svom preobraženju, na preobraženju svoje duše, na preobraženju svojih misli, reči, dela. To je jedan stalni proces pokajanja u našem životu. Sve to je svojevrsni post i pokajanje i želja da popravimo sebe. Cilj je da se preobrazimo, cilj je da svoj život usmerimo Hristu, uzdržavanju od hrane i određenih zadovoljstava koje nam čine svakodnevni život. Postom jačamo svoju volju, svoj karakter, jačamo svoj duh i to je sve jedan doprinos pokajanju", zaključuje protojerej Lazarov.

Prvih i poslednjih nekoliko dana posta se posebno strogo posti.

Na Veliki petak bi se trebalo, kome to zdravstveno stanje dozvoljava, uzdržavati od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, kada se uzima obrok na vodi.
 
Takođe na Veliku ili Strasnu subotu se posti strogo na vodi i to je jedina subota u godini koja se posti na vodi.