DW: U svetu danas ima više autokratija nego demokratija

Brojke su otrežnjavajuće: prema novoj studiji, kvalitet demokratije se pogoršao u poslednjih 20 godina u 137 zemalja koje se mogu opisati kao zemlje u razvoju ili kao tzv. zemlje ubrzanog razvoja. Prema „Indeksu transformacije Fondacije Bertelsman“, danas postoji 63 demokratija naspram 74 autokratije, piše DW.

Na predstavljanje Indeksa transformacije Fondacija je ovog ponedeljka (18. mart) pozvala i nemačkog kancelara Olafa Šolca (SPD). S obzirom na to da je desničarski populizam u porastu i u Nemačkoj, Šolc je rekao da je zadovoljan što su stotine hiljada ljudi nedavno zbog toga izašle na ulice: „To nije došlo odozgo ili od stranaka. Tačno je da moramo da razmišljamo o odbrani demokratije, ali to nije igra i to se ne radi na internetu, već smo to mi. Mi moramo sami da zaštitimo demokratiju.“

Ono što u Nemačkoj još uvek uspeva u mnogim zemljama sveta postaje sve teže. Prema studiji Fondacije Bertelsman, samo u poslednje dve godine, koje obeležavaju nova geopolitička situacija, ruski agresorski rat protiv Ukrajine i pandemija korone, izbori u 25 zemalja bili su manje slobodni i pošteni nego pre. Istovremeno, u 39 zemalja sve više su ograničene sloboda izražavanja i sloboda štampe.

Pandemija pogoršala situaciju

Sabine Doner, koja je učestvovala u izradi studije, za DW govori o tome kakve je posledice na demokratski razvoj ostavila pandemija tokom koje je uvođen policijski čas i privremeno su ograničavane građanske slobode: „Pandemija je bila prilika da se još više ograniče prava i da se još više moći koncentriše u rukama vlada. Ali, u suštini, pandemija nije stvorila probleme. Oni su već postojali.“

Nemačka Fondacija Bertelsman tvrdi da je njena studija najveće i najopsežnije istraživanje te vrste. Ona se bazira na 5.000 stranica izveštaja o zemljama koje fondacija sastavlja uz pomoć 300 stručnjaka, univerziteta i trustova mozgova u oko 120 zemalja. U njoj se ispituje stanje demokratije, ekonomski razvoj i načini na koji vlade deluju. Sve tri kategorije trenutno su na istorijski najnižem nivou.

Pozitivan trend: Demokratije se polako bude

Ipak, Sabine Doner ne želi da očajava, uprkos svim negativnim izveštajima. Ona ukazuje da u etabliranim demokratijama raste svest da svet postaje sve manje slobodan: „U poslednje dve do četiri godine, građani i vlade, demokratske države, uključujući i nas ovde u Nemačkoj, postali su oprezniji u pogledu izazova koji proizlaze iz autokratije. Ti izazovi su znatno veći nego pre deset godina, ali mislim da smo sami za to krivi.“

Da li su demokratije suviše spore i nefleksibilne?

Autoritarni vladari vole svoje postupke da pravdaju tvrdnjom da su demokratije suviše glomazne, nedovoljno fleksibilne i da više ne mogu da održe korak s globalnom konkurencijom. Studija se suprotstavlja takvim tvrdnjama: ako procenjujete koliko su delotvorne vlade, recimo tokom pandemije, onda vidite da su loše organizovani i korumpirani režimi poput onih u Kambodži, Venecueli ili Zimbabveu prošli najgore. Svih 45 zemalja s najnižom efikasnošću ne spadaju u demokratije.

Sabine Doner tvrdi da se autokratije ne ponašaju razboritije od demokratija u kriznim vremenima, što je, kaže, bilo vidljivo i u ponašanju Kine tokom pandemije: „Videli smo to u pandemiji korone, kada je postalo jasno da strogi karantin ne funkcioniše. I videli smo da je bilo velikih protesta, uprkos svoj represiji. Ne samo da je u autokratiji teže prepoznati pogrešne postupke, nego ih je teže i ispraviti. A autokratije mogu da se nađu i pod pritiskom, jer stanovništvo nije zadovoljno rezultatima.

Građanske inicijative su ključne

Građanske aktivnosti ljudi koji podržavaju slobodne izbore, slobodu štampe i podelu vlasti ostaje ključno kada je reč o suzbijanju autokratskih tendencija. Ako tu postoji kontinuirani pritisak, onda odbrana od autokratskih tendencija može da bude uspešna. U studiji se kao primeri navode nedavni izbori u Keniji i Zambiji, kao i oni u Poljskoj i Moldaviji.

A da li kulturni ili verski uticaji u tome igraju manju ulogu. Odnosno, mogu li npr. muslimanske zemlje poput onih u Zalivskom regionu same da potisnu autokratske tendencije? Sabine Doner kaže: „Ne znam zašto to ne bi uspelo. Uzmimo za primer Tajvan ili Južnu Koreju. To su zemlje kojima se dugo upravljalo autokratski i koje su se u početku ekonomski modernizovale. Sada su one veoma stabilne i uspešne demokratije. Ne postoji nekakav automatski mehanizam koji to sprečava.“

Pozitivni primeri: Južna Koreja, Kostarika, Čile, Urugvaj

Glavni zaključak studije glasi: sve zemlje još uvek najbolje prolaze ako su demokratske i u njima postoji vladavina prava. U saopštenju koje prati objavljivanje „Indeksa transformacije 2024.“ o državama poput Južne Koreje, Kostarike, Čilea, Urugvaja i Tajvana navodi se: „Usidrene u vladavini prava i strateški orijentisane – njihova javna uprava ne samo da obezbeđuje dobre rezultate u obrazovanju, zdravstvu i poboljšanju životnog standarda, već i kad je u pitanju jačanje demokratije.“

A tamo gde demokratija već funkcioniše, vlade, prema studiji, moraju da traže konsenzus kod najširih mogućih grupa stanovništva – mnogo više nego prethodnih godina. Čak i ako to postaje sve teže u atmosferi sve veće polarizacije.