Logoped o ekranizmu: Čega se sve lišava dete koje je postavljeno pred ekran?

Na pitanje koliko telefoni i tableti utiču na razvoj govora kod dece, sagovornica portala N1 kaže da je uticaj nepovoljan i objašnjava u čemu se on ogleda.

„U samoj formulaciji pitanja je upotrebljena reč razvoj, a dečiji razvoj se stimuliše interakcijom, a ne sadržajima sa telefona i tableta. Ako su, ipak, ekrani sastavni deo odrastanja jednog deteta, onda oni mnogo utiču na razvoj govora i to nepovoljno. Nepovoljnost uticaja se ogleda u tome što je, pre svega, ograničena interakcija sa roditeljima i drugim odraslima i decom iz okruženja, što nepovoljno utiče na socijalni razvoj, a komunikacija bilo koje vrste, pa tako i govorna, je socijalno motivisana. Nekontrolisano korišćenje ekrana u detinjstvu dovodi i do problema sa pažnjom, koja je neophodna za razvoj govora“, kaže Aleksandra Đorđević.

Rani uzrast do treće godine deteta je naročito osetljiv, i veoma je štetno da dete u tom periodu provodi vreme gledajući u ekran.

„Ovaj period se zove periodom ranog razvoja i tokom njega se mozak intenzivno razvija, dešavaju se velike promene na nivou nervnog sistema, tada je mozak najpodložniji učenju novih veština, poput kretanja i usvajanja govora. Marija Montesori je um deteta u prvim godinama života opisala kao upijajući. On to zaista i jeste. Kada su u pitanju komunikacija, govor i jezik, u ovom period dete treba, pre pojave prve reči, da komunicira sa ljudima iz okruženja, pre svega plačem i dodirom, zatim pogledom, osmehom. Već tokom prve godine života dete počinje da razume govor okoline i oko prvog rođendana očekujemo prvu reč sa značenjem, a između 18. i 24. meseca i prvu rečenicu“, objašnjava Đorđević. 

Ona dodaje da se jezik usvaja slušanjem i imitacijom. Ukoliko dete vreme provodi ispred ekrana, ono za to vreme neće komunicirati sa okolinom, neće biti motivisano ni stimulisano. 

„Ekran ne traži interakciju, dete je samo pasivni posmatrač, iako deluje kako je u stanju da dugotrajno održava pažnju na jednoj aktivnosti, a onu pažnju koja je aktivno usmerna na neku drugu, svrsishodnu, aktivnost nije moguće zadržati duže od nekoliko minuta ili čak sekundi. Napravite poređenje sa odraslima: kako vreme odmiče, vreme koje provodimo ispred ekrana je globalno duže, a sadržaji koji zaista mogu da nam održe pažnju su sve kraći. Pored toga, ekrani jako brzo kod dece stvaraju zavisnost i nakon što detetu, posle mnogo vremena provedenog ispred ekrana, isključite sadržaj koji je gledalo i slušalo, dete će pokazati nezadovoljstvo koje će se, neretko, ispoljavati u vidu tantruma“, upozorava ona i objašnjava šta je razlog tome.

Dete je, objašnjava, ispred ekrana bilo prestimulisano ogromnom količinom vizuelnih i auditivnih nadražaja, što je u datom trenutku kod deteta stvorilo ogromno zadovoljstvo. „Nijedna igračka ne pruža toliku količinu nadražaja i samim tim više detetu neće biti interesantna, ono će želeti još i još ekrana. Ako ovde uviđate sličnost sa drugim bolestima zavisnosti, potpuno ste u pravu, događa se isti mehanizam: nešto što je nepovoljno stvara ogromno trenutno zadovoljstvo i teško je odupreti mu se“, kaže logoped. 

Ipak, kako dodaje, postoji i jedna razlika: kada su u pitanju zavisnost od psihoaktivnih supstanci i kocke, tada je odrasla osoba odgovorna za sebe, a kada je u pitanju zavisnost od ekrana u periodu detinjstva, tada su za to odgovorni roditelji, a ne dete. 

Šteta po vid, motorički razvoj…

Sagovornica N1 napominje da ne treba zaboraviti da pored nepovoljnog uticaja ekrana na govor, oni štetno utiču i na razvoj vida, ali i motorički razvoj, budući da je dete konstantno izloženo plavom svetlu i da je motorički neaktivno, a glavni zadatak deteta jeste da se igra i da bude u pokretu, kako bi na taj način upoznalo svet oko sebe. 

„U periodu ranog razvoja ekrani nisu dečija potreba, naprotiv, davanjem ekrana deci, zadovoljavaju se neke roditeljske potrebe. Moram da naglasim da sam sigurna da nijedan roditelj nije postavio svoje dete ispred ekrana sa lošom namernom, da nepovoljno utiče na njegov razvoj. To rade oni koji nisu upućeni u štetnost delovanja ekrana na celokupan razvoj. Pozivam sve roditelje da budu odgovorni i da se informišu, a u vremenu u kom živimo su nam informacije nadohvat ruke“, kaže logoped. 

Posledice prekomernog korišćenja telefona 

„Deca koja prekomerno koriste ekrane će, vrlo verovatno, progovoriti sa zakašnjenjem, budući da nisu adekvatno stimulisana. Vreme koje bi trebalo da provode u interakciji sa roditeljima, igri, slušanju priča, listanju slikovnica, neka deca, nažalost, provedu ispred ekrana. Pre svega, kod ove dece je jako niska tzv. slušna pažnja što im otežava razumevanje govora okoline. Kod dece koja imaju niske sposobnosti razumevanja govora i koja kasno progovore, sa zakašnjenjem će se dešavati i usložnjavanje jezičkih veština. Neće se spontano dešavati bogaćenje rečnika, adekvatna upotreba gramatičkih pravila u rečenicama, podela reči na glasove i slogove… što će za posledicu imati teškoće učenja koje će se ispoljiti u školskom periodu“, upozorava Aleksandra Đorđević. 

Pored toga, kako navodi, čitanje će biti otežano (zbog toga što kod deteta kasni ovladavanje predčitačkim veštinama koje je trebalo da se dogodi u predškolskom uzrastu), rukopis će biti nečitak (zbog neaktivnosti šake) i sve greške koje postoje na govornom planu će se preneti i na čitanje i pisanje. 

„Oskudan rečnik deci otežava da iskažu svoje misli, potrebe i osećanja, što u školskom okruženju može stvoriti teškoće i na socio-emocionalnom planu. Na ovaj deo ličnosti deteta uticaće i slaba akademska postignuća, jer će ona za posledicu imati manjak samopouzdanja i anksioznost“, objašnjava Đorđević.

Više informacija možete pročitati OVDE.