U kojim je zemljama vojni rok obavezan za žene?

Obavezni vojni rok za žene u evropskim zemljama

Samo dve zemlje u Evropi trenutno imaju obavezni vojni rok za žene – Norveška i Švedska. Uvođenje obavezne vojne službe za žene u ovim zemljama zakonom je propisano kao korak ka postizanju rodne ravnopravnosti.

Norveška

Norveška je obavezni vojni rok za žene uvela 2015. godine, čime je postala prva evropska zemlja i prva članica NATO-a koja je to učinila. 

Ipak, obavezni vojni rok u Norveškoj je formalan. Kako piše Vreme, regrutovanje funckioniše tako što svi mladići i devojke koji napune 18 godina popunjavaju upitnik. Od oko 60.000 onih koji su popunili upitnik, nešto manje od jedne trećine mladih bude pozvano u regrutacione centre, a zatim vojska izabere 8.500 fizički najspremnijih. Vojni rok najčešće traje 12 meseci.

Godine 2014, u Norveškoj je osnovana prva svetska jedinica za specijalne operacije sastavljena isključivo od žena.

Iako su 2020. godine žene činile trećinu novih regruta u norveškoj vojsci, samo mali procenat žena nastavlja da traži karijeru unutar oružanih snaga. Prema pisanju organizacije Security women (SC), savremena akademska literatura ukazuje na moguće razloge za to, pri čemu su centralni seksualno uznemiravanje i zlostavljanje unutar snaga.

Nakon uvođenja obaveznog vojnog roka za žene, vojska je sprovela studije o zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju. 

Studija „MOST“ pokazala je da je 2020. godine 63% žena mlađih od 30 godina doživelo seksualno uznemiravanje. Procenat je smanjen u odnosu na 2018. godinu, ali vrlo blago u starosnoj grupi koja ga najviše doživljava, a to su mlade žene, piše SC. Izveštaj je takođe pokazao da su žene doživljavale više zlostavljanja od muškaraca i da su obično bile zlostavljane od strane svojih muških vršnjaka. U vojsci, mornarici i vazduhoplovstvu, 17-20% svih žena (i regruta i zaposlenih) prijavilo je da su doživele seksualno uznemiravanje.

Kako dalje piše SC, mere koje su preduzete za borbu protiv seksizma uključuju dvogodišnje istraživanje o zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju, reformu sistema za prijavljivanje seksualnog uznemiravanja, nove ciljeve vezane za rod u liderkim pozicijama, kao i više obrazovnih seminara o profesionalnoj i ravnopravnoj radnoj kulturi.

Švedska

Rodno neutralni sistem vojnog roka u Švedskoj je uveden 2010. godine, ali je obavezno služenje vojnog roka ukinuto. Ponovo je uvedeno 2017. godine zbog pogoršane sigurnosne situacije u Evropi.

Kao i u Norveškoj, obaveza služenja vojnog roka je formalna. Prema pisanju Vremena, godišnje od 120.000 mladića i devojaka koji stasaju za vojsku, nešto manje od 5.000 obuče uniformu. Svi su obavezni da se prijave na veb portal i popune uputnike, a zatim vojska bira. U proces odabira ulaze mladi ljudi koji su u upitniku naveli da bi služili vojsku.

Kako se navodi na sajtu Švedskih naoružanih snaga, 2020. godine, broj žena razlikovao se između različitih grana i jedinica službe. Avijacijske jedinice bile su veoma uspešne, sa 24 do 40 procenata žena među regrutima. U mornaričkom ratnom centru u Karlskroni, 31 procenat regruta su žene. Vojska je zaostajala verovatno zbog toga što pozicije u vojsci i dalje zahtevaju viši nivo fizičke snage.

Cilj Švedkih naoružanih snaga je da 2025. godine imaju 30% žena regruta.

Nakon završenog vojnog roka, regrutima se dodeljuju pozicije u rezervnim jedinicama. Oni koji žele da budu oficiri ili podoficiri, mogu nastaviti obuku u oružanim snagama.

Obavezni vojni rok za žene u afričkim zemljama

Većina zemalja u Africi koje imaju obavezni vojni rok za muškarce i žene imaju autoritarni vladajući režim, piše ClearanceJobs. 

Zemlje poput Benina, Čada, Mozambika, Nigerije i Sudana već godinama se bore protiv terorističkih pobuna.

Vojni rok za žene obavezan je u Eritreji, Maliju, Maroku, Čadu, Mozambiku, Nigeru, Libiji i Sudanu, Beninu, kao i na Zelenortskim Ostrvima.

Eritreja

Prema Proglasu o nacionalnoj dužnosti, svi Eritrejci između 18. i 40. godine moraju provesti 18 meseci u aktivnoj nacionalnoj službi, što podrazumeva 6 meseci vojnog treninga i 12 meseci nacionalne službe. Do 50. godine života imaju rezervnu vojnu dužnost. 

Organizacija Human Rights Watch ukazuje na to da je vojni rok u ovoj zemlji često neodređenog trajanja, uprkos zakonskim odredbama koje ograničavaju nacionalnu službu na 18 meseci.

Prema izveštaju iz 2019, devojke i mlade žene često biraju rani brak i majčinstvo kao način da izbegnu vojnu službu. 

Navodi se da su regruti u nacionalnoj službi, posebno vojnoj, često izloženi mučenju i drugim oblicima zlostavljanja. Nemaju kanal za iskazivanje pritužbi. Mnogi trpe nezdrave životne uslove i primaju skromnu nadoknadu.

Komisija Ujedinjenih nacija za istragu o ljudskim pravima u Eritreji ukazala je na to da su žene i devojke posebno izložene riziku od silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja, naročito u vojnim kampovima.

Libija

U Libiji vojna služba je obavezna za osobe starosti od 18 do 35 godine, podaci su sa sajta War Resisters’ International (WRI). 

U ovoj zemlji vode se doktrinom koja glasi „narod naoružani“, što podrazumeva da svako, uključujući i žene, mora biti obučen da brani zemlju. 

Za vojnu službu mladi se pripremaju još tokom obrazovanja. Od 14. godine počinju preliminarni vojni treninzi. Dečaci i devojčice između 15. i 18. godine dva puta nedeljno pohađaju trening korišnjenja ručnog oružja, navodi WRI. 

Tunis, Sudan, Čad, Niger, Mozambik, Mali, Benin

Prema podacima dostupnim na internetu, služenje vojnog roka obaveza je svakog tuniskog državljanina koji ima 20 godina i sposoban je da provede 12 meseci u jedinicama oružanih snaga.

U Čadu žene sa navršenom 21 godinom imaju obavezu jednogodišnje vojne ili civilne službe.

U Nigeru vojni rok je obavezan za muškarce i žene sa navršenih 18 godina. Umesto za vojnu službu, žene se mogu opredeliti za zdravstvo ili civilnu službu. Služba traje dve godine.

U Beninu regrutacija je selektivna. U oružane snage mogu se regrutovati samo muškarci i žene sa višim stepenom obrazovanja.

Selektivna regrutacija je proces vojnog regrutovanja u kojem se za služenje vojnog roka biraju pojedinci na osnovu određenih kriterijuma, kao što su obrazovanje, veštine ili fizička sposobnost. 

I u Maliju regrutacija je selektivna. Služenje vojnog roka traje dve godine, a obavezan je za muškarce i žene sa navršenih 18 godina.

U Mozambiku vojni rok od dve godine obavezan je za muškarce i žene između 18 i 35 godina. Regrutacija je selektivna.

Vojni rok u Sudanu, koji traje od 12 do 24 meseca, obavezan je za žene i muškarce između 18 i 33 godine.

Maroko i Zelenortska Ostrva

Maroko je 2019. godine ponovo uveo obavezno služenje vojnog roka. Obavezno je za muškarce i žene između 19 i 25 godina i traje godinu dana.

Na Zelenortskim ostrvim regrutacija je selektivna. Vojni rok traje dve godine i obavezan je za muškarce i žene između 18 i 35 godine.

Kako se navodi na sajtu ClearanceJobs, postoje tvrdnje da, za razliku od prethodno navedenih afričkih zemalja, u ove dve zemlje režim nije autoritaran. 

Obavezni vojni rok za žene u azijskim zemljama

Među zemljama u Aziji vojni rok za žene obavezan je u Izraelu i Severnoj Koreji.

Izrael

Vojni rok u Izraelu obavezan je i za muškarce i žene od proglašenja nezavisnosti, 1948. godine. Međutim, kada su žene u pitanju, vojni rok obavezan je samo za pripadnice jevrejske zajednice. Vojni rok za muškarce traje tri, a za žene dve godine.

Prema statistikama Izraelskih odbrambenih snaga, 535 žena vojnika je poginulo tokom vojne službe između 1962. i 2016. godine, služeći uglavnom na pozicijama podrške, kao što su službenici, vozači, medicinske sestre, radio operatori i slično, navodi se na sajtu ClearanceJobs. 

Promene su krenule 2000. godine, nakon izmene Zakona o jednakim pravima žena u Izraelu, kada su žene počele da se regrutuju u borbene jedinice, uključujući artiljeriju, pešadiju i oklopne divizije.

Severna Koreja

Obavezan vojni rok za žene u Severnoj Koreji uveden je 2015. godine. 

Vojni rok obavezan je za žene sa navršenih 17 godina. Služenje vojnog roka traje pet godina. 

Bivša pripadnica vojske Severne Koreje Lee So Yeon u intervjuu za BBC govorila je o teškim uslovima u vojsci.

Govorila je o lošim higijenskim uslovima, poput spavanja na krevetu čiji je dušek napravljen od ljuski pirinča, te upija znoj i neprijatne mirise, kao i o poteškoćama pri tuširanju. Prema njenim rečima, nisu imali toplu vodu, već su povezivali crevo sa planinskim potokom i imali vodu direktno iz creva. Dešavalo se da kroz crevo prođu žabe i zmije. 

Kako dalje svedoči, iako su fizički treninzi za žene bilo nešto kraći, od njih se očekivalo da kuvaju i čiste, što se nije očekivalo od njihovih muških kolega. 

Zbog teških treninga, loše ishrane i stresa dešavalo se da ženama prestane menstrulni ciklus. 

So Yeon je istakla da vojska nije obezbedila potrebne uslove za menstruaciju tokom njenog služenja u vojsci i da su ona i njene koleginice često bile primorane da ponovo koriste higijenske uloške.

Lee So Yeon navela je da tokom njenog služenja vojnog roka, od 1992. do 2001. godine nije doživela silovanje, ali da mnoge njene koleginice jesu.

Iako vojska Severne Koreje navodi da ozbiljno shvata seksualno zlostavljanje, te da za to sledi zatvorska kazna do sedam godina, Lee So Yeon kaže da uglavnom niko nije voljan da svedoči, te počinioci ostaju nekažnjeni.

Ceo intervju pročitajte na LINKU. 

Obavezni vojni rok za žene u južnoameričkim zemljama

Podaci sa sajta WRI, pokazuju da je 2009. godine parlament u Venecueli odobrio novi Zakon o vojnoj obavezi i regrutaciji, koji zamenjuje zakon iz 1978. godine. I stari i novi zakon propisuju obaveznu vojnu službu za muškarce i žene. U praksi se u Venecueli retko regrutuje zbog velikog broja dobrovoljaca za vojnu službu. Žene imaju obavezu da se registruju kod vojnih vlasti i da poseduju vojne dokumente.

Kakva je situacija u Srbiji?

Pre trinaest godina Srbija je prešla na profesionalnu vojsku. U januaru 2024. godine Generalštab Vojske Srbije podneo je predlog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se ponovo uvede obavezni vojni rok u trajanju do četiri meseca.

Vraćanje obaveznog vojnog roka prate brojne nedoumice i pitanja. Trenutno se služenje obaveznog vojnog roka za žene ne spominje. 

Radna grupa za stvaranje uslova za aktiviranje obaveze služenja vojnog roka u Vojsci Srbije radi na izradi modela obaveznog služenja vojnog roka, koji će predsedniku biti predstavljeni do 1. maja 2024. godine, piše Politika.

Žene se u Srbiji mogu prijaviti na dobrovoljno služenje vojnog roka. 

Prema izveštaju Ministarstva odbrane o realizaciji Nacionalnog akcionog plana za primenu rezloucije 1325 UN-a, u 2020. godini od ukupnog broja zaposlenih u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane žene su činile 22,94 odsto. Među oficirima žene su zastupljene sa 7,91 odsto, među podoficirima sa 2,40 odsto, među profesionalnim vojnicima sa 15,89 odsto i među civilnim licima sa 52,99 odsto. U toku 2020. godine od 1154 kandidata koji se prijavili za dobrovoljno služenje vojnog roka, 200 je bilo žena, pisao je Danas.

Prema dostupnim podacima na internetu, u ostalim zemljama sveta služenje vojnog roka nije obavezno za žene, ali je u mnogima ženama omogućeno da vojni rok služe dobrovoljno. 

Iako je u demokratskim zemljama cilj uvođenja obaveznog vojnog roka za žene jednakost među polovima, u praksi je diskriminacija i seksualno uznemiravanje i dalje prisutno, te treba razraditi sisteme koji će to suzbiti.