Plesni festival u Viminacijumu: Performansi inspirisani arheološkim lokalitetom i lokalnim kulturnim nasleđem

“Dancing Histories” evropski je projekat koji povezuje lokalne zajednice i kulturno nasleđe pomoću umetnosti – savremenog plesa.

“Mi želimo pre svega da promovišemo i ojačamo arheološka nalazišta uz pomoć izvođačkih umetnosti. Želimo da doprinesemo promociji savremenog plesa i da omogućimo lakšu cirkulaciju umetnika koji se bave ovom umetnošću i da damo glas lokalnoj zajednici. Naš generalni cilj je da razvijemo jedan opšti model, koji je primenljiv na evropskom nivou. On će kombinovati materijalnu kulturu arheoloških nalazišta sa nematerijalnom kulturom lokalnih zajednica, uz pomoć kreativnosti savremenog plesa”, rekao je Ljubomir Jevtović, asistent menadžera projekta i jedan od direktora festivala.

U projektu učestvuje 13 partnera iz 11 evropskih zemalja: Portugala, Španije, Italije, Grčke, Švedske,  Češke, Poljske, Bugarske i Srbije. Srbija, odnosno Arheološki institut i Arheološki park Viminacijum, jedini je partner koji je van Evropske unije.

U projektu učestvuju četiri plesne grupe koje, prema rečima Ljubomira Jevtovića, predstavljaju vrhunac savremenog plesa:

• “Ill Dance” iz Švedske,
• “420 ljudi” iz Češke,
• “Poljski plesni teatar” i
• Plesni centar "Derida" iz Bugarske.

Vođene inspiracijom, ove plesne grupe izabrale su lokalitete Arheološkog parka Viminacijum na kojima će nastupiti.

Osim u Viminacijumu, plesne grupe će nastupiti i na drugim evropskim arheološkim lokalitetima. To su: Ostija Antika u Italiji, Merida u Španiji, Taros u Italiji i Volos u Grčkoj.

Na festivalu će biti organizovan niz aktivnosti na kojima će biti predstavljena lokalna zajednica. Biće organizovane sportske i zabavne aktivnosti, promocije knjiga, izložbe, projekcije filmova i koncerti. Individualne plesne grupe će nastupati i držati časove plesa, rečeno je na konferenciji.

“Kao kruna svakog od festivala biće performansi istaknuti grupa savremenog plesa. Ovi performansi su izuzetni u smislu da su napravljeni konkretno za same lokalitete, vrlo jasno su inspirisani lokalnom kulturom”, naveo je Jevtović.

Jelena Anđelković Grašar, menadžer projekta i jedan od direktora festivala, navela je kako ljudi često prolaze pored Viminacijuma, ne svrativši u njega, ili ga obilaze u zvaničnoj turi, a ne shvataju potencijal takvog resursa koji imaju u svojoj okolini.  

“Mi ovim festivalom želimo da pokažemo da je u stvari Viminacijum jedno mesto dobrodošlice, koje je u svakom trenutku potpuno otvoreno da podrži lokalnu zajednicu i njihove napore da zadrže kulturne aktivnosti. Svi zajedno svedočimo tome da je kultura je u padu u odnosu na sav ostali zabavni program”, ističe Anđelković Grašar.

Plesni festival u Viminacijumu nadovezaće se na pozorišni festival “Viminacijum fest”. Kako ističe Jelena Anđelković Grašar, ukupno deset festivalskih dana Viminacijum će činiti jednim otvorenim, festivalskim mestom, a lokalne zajednice do tog momenta mogu da im se obrate sa željom za učešće.

“Mi smo s nekim lokalnim zajednicama već započeli saradnju i jako smo im zahvalni na učešću. Među njima su umetnici iz Spektra, Psihološki centar, Biblioteka iz Požarevca, plesna grupa Bolero iz Požarevca”, rekla je Anđelković Grašar.

Performansi se kreiraju proteklih nekoliko meseci, kroz različite radionice koje se organizuju u Viminacijumu. Podsetimo, prilikom posete plesne grupe iz Švedske Narodnom muzeju u Požarevcu, gde su se upoznavali sa magijskim predmetima i drevnim tekstilom, o radionicama smo razgovarali sa lijom Dankovićem, saradnikom Arheološkog instituta u Beogradu i Izraelom Alonijem, umetničkim direktorom IL Dance plesne grupe..

“Počeli smo još početkom marta i do sada smo održali četiri radionice. Ideja je da se naši umetnici iz Evrope koji dođu ovde susretnu sa predstavnicima lokalne zajednice, da od njih uče, inspirišu se, motivišu se i da na kraju, kad se vrate u svoje plesne studije, počnu da kreiraju plesove koji su specifični za Viminacijum, za Taros, za Ostiju Antiku, za Meridu i za Volos”, kaže Anđelković Grašar.

Tema prvog festivala je “Removing borders” (Prevazilaženje granica). Do teme festivala došli su uz pomoć člana Plesnog centra Derida, Živka Želiaskova, koji je bio posebno inspirisan Mauzolejom.

“Mauzolej je mesto granice između života i smrti. Na ovom prostoru gore smo mi kao posetioci, a da bismo videli grobnice koje su pet metra ispod površine zemlje, mi moramo da se spustimo u podzemni svet. Dakle, to je tanka granica između života i smrti, igra između Erosa i Tanatosa. Dunav nam je tu kao granica takođe vrlo blizu i važan je našoj lokalnoj zajednici, a da ne pričamo o granicama na koje nailazimo u svakodnevnom životu, koje se tiču i društvenih, i rodnih i etničkih razlika. Ovim festivalom želimo da pokažemo da nema granica i da umetnost i nasleđe mogu sve da ih sruše”, ističe Anđelković Grašar.

Na konferenciji se obratio Živko Želiaskov, koji je rekao da je kreiranje performansa  jedan dubok proces zato što pokušava da u svoju koreografiju implementira i tradiciju, i potrebe lokalnih ljudi, i arheološko nalazište i objekte, kao i samu istoriju mesta.

Kako je dalje naveo, dramaturgiju plesa gledaće da poveže sa temama lokalne zajednice. Suština je da razvije specifičan performans, pravljen samo za Viminacijum. U Mauzoleju, koji su izabrali za svoj performans, neće koristiti binu, zato što žele da pronađu  način da zadrže autentičnost. Igraće se svetlom i pokušati da na taj način upotpune i naglase vizualizaciju samog prostora, arheološkog nalazišta.

U okviru projekta festival će biti održan i sledeće godine, a organizatori izražavaju nadu da će se nastaviti i po njegovom završetku. 

Koordinator festivala Predrag Paunović, naveo je da publika na ovom festivalu neće biti samo publika, korisnik i gledalac performansa, već da će u celu priču biti uključeni kroz radionice.

Istakao je da će plesni festival za gledaoce biti besplatan.

“Ovo je izuzetna prilika za našu lokalnu zajednicu, Braničevski okrug, Požarevac i Kostolac, ali i za građane Srbije da vide najveće plesne umetnike koji su povezani sa našim lokalnim plesačima, muzičarima i ljudima koji se bave drugom umetnošću”, zaključio je Paunović.

Projekat je sufinansiran kroz program „Kreativna Evropa“.