Analize u EU: Strah da sukob u Ukrajini preraste u širi evropski rat

U baltičkim zemljama grade nuklearna skloništa, poljski premijer Donald Tusk kaže da je „Evropa ušla u predratno stanje“, načelnik generalštaba poljske vojske Vjeslav Kukula tvrdi da se „Rusija spremna za rat s NATO u idućoj deceniji“.

Šef estonske diplomatije Kaupo Rosin to isto kaže, mada smatra da ne preti neki neposredan ruski udar na NATO zemlje u Evropi, Norveška za 50 odsto povećava broj regruta, a opšti je strah od moguće ruske velike ofanzive na leto.

Šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske, Analena Berbok, Stefan Sežurne i Radoslav Sikorski su povodom zasedanja ministara NATO saopštili da je „danas Ukrajina na udaru, sutra to može biti drugi deo Evrope jer Rusija neće obustaviti svoju agresivnu i imperijalističku politiku za dogledno vreme“.

Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da su „besmislene“ tvrdnje da se Moskva sprema da napadne Zapadnu Evropu, neki evropski stručnjaci za vojna i geopolitička pitanja takođe misle da su apsurdne tvrdnje da bi Rusija posle (ako uopšte uspe) osvajanja Ukrajine krenula i da druge delove Evrope.

Jednostavno, kažu, Rusija nema ni ljudstvo, ni oružje za takav poduhvat i postavljaju pitanje kakav bi politički cilj bio takvog unapred na propast osuđenog pokušaja, jer bi to bio i rat Rusije s NATO.

Ali francuski predsednik Emanuel Makron potvrđuje mračne sumnje Amerikanaca i evropskih saveznika da Ukrajini preti loš rasplet u ratu s Rusijom i, čak dopušta slanje NATO trupa na ukrajinsko bojište.

NATO u internim ocenama predočava da bi bilo veoma teško uputiti neko moćno naoružanje i trupe na istok Evrope, a generali u Briselu ukazuju na to da bi za ozbiljnu odbranu bilo potrebno razmestiti blizu tristo hiljada vojnika.

Lučo Karačolo, glavni urednik uglednog italijanskog nedeljnika za geopolitiku Limes, misli da „iz evropskog rata (u Ukrajini) srljamo u širi rat u Evropi, budući da troškovi ukrajinskog sukoba, koje Amerikanci ne žele, niti mogu da održe beskonačno, moraju biti preraspoređeni na saveznike koji su za to spremni“.

Stručnjak za geopolitiku Kert Debef u tekstu za briselski portal EUobserver pita se zašto vodeći političari i generali na Zapadu Evrope šire strah da rat u Ukrajini neumoljivo srlja u širi rat zapadnoevropskih država s Rusijom i upozorava da je „strah jako loš savetnik“.

On podseća da se „ravnoteža straha“ u doba hladnog rata zamalo izrodila u svetsku nuklearnu katastrofu u bar dva maha, kad su „mudri i hrabri pojedinci“ u poslednji čas sprečili ispaljivanje balističkih raketa s nuklearnim glavama, „a tad su ipak direktno razgovarali zakleti neprijatelji Kenedi i Hruščov, Nikson i Brežnjev, Regan i Gorbačov“.

„Sad se digla povika da će Rusi hrupiti u središte Evrope i da su na meti Brisel, Pariz, Berlin, London, a uz preteću ‘žutu opasnost’ Kinu koja je namerila da osvoji svetsku ekonomiju, svi sad moraju da budu spremni za novi svetski rat“, napominje se u analizi EUobservera.

Rat u Ukrajini i nedoumice vodećih političara u Zapadnoj Evropi oko njegovog ishoda i posledica privukli su pažnju i u svetu i tako list Azija tajms vidi „opasnost od šireg rata u Evropi“.

Ovaj list smatra da „poniženje u Ukrajini i sramota u Gazi ubrzavaju razvod Zapada i ostalog sveta na prekretnici globalnih odnosa moći“.

Ugledni američki časopis Forin afers u zaključku rasprave o ukrajinsko-ruskom ratu kaže da „2024 godina može ličiti na 1939. godinu“, pred početak Drugog svetskog rata.

Retki zapadnoevropski mediji su preneli i ocene Ruslana Puhova, direktora Centra za strategijske i tehnološke analize u Moskvi, koji smatra da je rat u Ukrajini „zamrznuti sukob“ jer nijedna strana ne može da krene u velike ofanzive, kao da će „to trajati godinama“.

Puhov upozorava da „to može imati teške posledice, jer što se više zaglibljuje u rat, toliko više neki nepredvidivi događaj može otvoriti put nuklearnoj opciji“.