Društvo

Počela sezona polena: Šta od alergena smeta građanima?

Foto/ T.S.  polen šuma

Foto/ T.S. polen šuma

Alergijske reakcije na polen ove godine poranile su dve, tri nedelje, usled visokih temperatura, a simptomi koji su razlog javljanja lekarima su curenje iz nosa, alergijski rinitis, kašljucanje i kašalj, peckanje u očima, grlu, ali i drugi.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od polenske kijavice boluje između deset i 30 odsto svetske populacije pa nije čudo što se mnogi ovih dana pitaju da li je zapušen nos posledica sve veće koncentracije polena ili prehlade.

Alergija podrazumeva preteranu reakciju organizma na supstancu koja je bezopasna.

Na sajtu Zavoda za javno zdravlje Požarevac objavljeni su rezultati merenja polena u vazduhu za ovu nedelju.

"U narednom periodu u vazduhu se očekuju visoke koncentracije polena duda, srednje do visoke koncentracije polena tuja i čempresa, oraha i vrbe, niske do srednje koncentracije polena breze, graba, jasena i hrasta, kao i niske koncentracije polena javora, jove, leske, borova, platana, trava, topole, bresta i koprive", navode iz Zavoda za javno zdravlje.

Savetuju da osobe koje su alergične na polen biljaka čije su koncentracije u vazduhu trenutno visoke, treba da se pridržavaju propisane terapije.

Screenshot/ZZJZ Požarevac

Kalendar alergija

U inhalatorne alergene između ostalih ubraja se polen koji počinje da zadaje probleme početkom aprila pa sve do kasne jeseni.

Kalendar cvetanja biljaka, koji se može naći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuje da među prvima cvetaju lešnik, jova, tisa, potom jasen i breza i na kraju platna i hrast. Cvetanje ovog drveća završava se negde do sredine aprile, a nakon toga počinje bujanje trava da bi u jesen najviše problema stvarala ambrozija. Obično se kaže da je maj najteži mesec za osobe koje su alergične na polen drveća i trave.

Agencija za zaštitu životne sredine prati koncentraciju alergena u vazduhu. Podaci nisu uvek najažurniji, ali mogu dati okvirnu predstavu koji alergeni su dominantni u određenom periodu.

Kako lečiti alergije?

Prvi savet koji lekari daju jeste izbegavanje alergena. Kako je to nemoguće, pogotovu ako se radi o alergenima u vazduhu, za ublažavanje simptoma koriste se antihistaminici i intranazalni kortikosteroidi.

Osobama kojima alergije otežavaju svakodnevno funkcionisanje preporučuje se i upotreba imunoterapije. Ova terapija podrazumeva da se osoba izlaže tačno određenoj koncentraciji alergena u dužem vremenskom periodu kako bi se stvorila tolerancija. Da bi se videli efekti imunoterapije, potrebno je da prođe godinu dana.

Osim na prethodno navedene načine alergijske reakcije mogu se ublažiti i tako što se izbegava boravak napolju kada je velika koncentracija alergena u vazduhu, a to je kada je suvo, vetrovito vreme.

Najbolji period jeste posle kiše, jer tada voda spere polen. Takođe, preporučuje se da se nakon dolaska spolja odeća baci na pranje, i da se opere kosa kako bi se uklonile čestice alergena.